Посланица Јеврејима
Јеврејима, глава 7
Јер овај Мелхиседек, салимски краљ, свештеник свевишњег Бога, који је изишао у сусрет Аврааму када се овај враћао с победе над краљевима, и благословио га,
коме је Авраам одвојио и десетак од свега, чије име преведено значи прво: "краљ праведности", а затим и "салимски краљ" то јест "краљ мира",
без оца, без мајке, без родословља, немајући ни почетка данима на свршетка животу, уподобљен Сину Божијем, остаје свештеник довека.
Погледајте само колики је овај коме је Авраам, патријарх, дао десетак од најбољег плена.
Додуше и они од синова Левијевих, који приме свештеничку службу, имају наредбу да по закону узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако су и ови изишли из Авраамових бедара.
Међутим, онај који не води порекло од њих узео је десетак од Авраама и благословио је онога који има обећања.
А нико не може порећи да веће благосиља мање.
И овде узимају десетак смртни људи, а онде онај за кога се сведочи да живи.
И да тако кажем, посредством Авраама је и Левије, који иначе узима десетак, дао десетак,
јер је био још у очевом бедру када му је Мелхиседек изишао у сусрет.
Да је, дакле, било савршенства посредством левитског свештенства, јер је народ под њим добио закон, каква би још потреба била да се поставља други свештеник по реду Мелхиседекову и да се не зове по реду Ааронову?
Кад се, наиме, мења свештенство, мора доћи и до промене закона.
Јер за кога се ово говори, припадао је другом племену - од којега нико није служио жртвенику.
А сасвим је очевидно да је Господ наш потекао из Јудина племена, а о свештеницима из овога племена Мојсије није ништа рекао.
Још више је и потпуније је јасно кад се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник,
који то није постао по закону телесног прописа него по сили неуништивог живота.
Јер се за њега сведочи: "Ти си свештеник довека по реду Мелхиседекову".
Укида се наиме, пређашња заповест зато што је била слаба и бескорисна,
јер закон није ништа усавршио, а уводи се боља нада којом се приближавамо Богу.
И уколико не бива без заклетве, - јер су они други постали свештеници без заклетве, -
он пак са заклетвом - посредством онога који му говори: "Закле се Господ и неће се покајати: ти си свештеник довека",
утолико је и Исус постао јемац бољег савеза.
И они су у великом броју постали свештеници зато што им смрт не дозвољава да остану;
овај пак има непролазно свештенство зато што он остаје довека.
Стога и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, пошто свагда живи - да се моли за њих.
Нама је, наиме, и доликовао такав првосвештеник, који је свет, безазлен, неокаљан, одвојен од грешника и који је постао виши од небеса;
који нема свакодневно потребу - као првосвештеници - да приноси жртве прво за своје сопствене грехе а затим за грехе народа; јер је он то учинио једном засвагда када је принео самога себе.
Закон, наиме, поставља слабе људе за првосвештенике, а реч заклетве, дате после закона, Сина који је довека савршен.