Посланица Јаковљева

Јаков, служитељ Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у дијаспори.

Сматрајте за чисту радост, браћо моја, кад паднете у различите напасти,

знајући да кушање ваше вере гради стрпљивост.

А стрпљивост нека има савршено дело, да будете савршени и потпуни, без икаква недостатка.

Само нека иште с вером не сумњајући ништа. Јер који сумња сличан је морском валу који ветар подиже и тера.

Тај човек, наиме, нека не мисли да ће добити што од Господа,

кад је човек подељене душе, непостојан на свим својим путевима.

Нека се сиромашни брат хвали својом узвишеношћу,

а богати својим понижењем, јер ће проћи као цвет траве.

Јер сунце грану са жегом и осуши траву, те отпаде њен цвет и пропаде лепота њеног изгледа. Тако ће и богаташ увенути на својим путевима.

Блажен је човек који истрајно подноси искушење, јер ће - кад постане прекаљен - примити венац живота, који је Господ обећао онима који га љубе.

Ниједан, кад трпи искушење, да не говори: Бог ме куша. Јер Бог се не да злим кушати, и сам никога не искушава.

Него свако подлеже искушењу на тај начин што га његова сопствена пожуда вуче и мами;

тада пожуда зачне и рађа грех, а учињени грех рађа смрт.

Не варајте се, драга браћо моја.

Сваки добар дар и сваки савршен поклон долази одозго од Оца светлости, код кога нема измене нити сенке од промене.

По својој вољи он нас је родио истинитом речју, да будемо нека првина од његових створења.

Знајте ово, драга моја браћо. Сваки човек нека буде брз чути, спор говорити, спор на гнев;

јер човечији гнев не ствара праведност пред Богом.

Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злоће, и с кротошћу примите усађену реч која је кадра спасти ваше душе.

Него будите извршиоци речи а не само слушачи - који сами себе варају.

Јер ако ко само слуша реч, а не извршава је, тај је сличан човеку који посматра своје природно лице у огледалу;

погледао се, наиме, па отишао, и одмах је заборавио какав је био.

А ко загледа у савршен закон истине и у њему остане, не буде заборавни слушач него извршилац дела, тај ће бити блажен у свом делу.

Ако ко мисли да је побожан, а не зауздава свој језик, него вара своје срце, његова побожност ништа не вреди.

Ово је чиста и неокаљана побожност пред Богом и Оцем: обилазити сиромашне и удовице у њиховим невољама и себе држати неопогањена од света.