Посланица Јаковљева

Јер сви ми много грешимо. Ако ко у речи не греши, то је савршен човек, кадар зауздати и све тело.

И кад коњима стављамо жвале у уста - да нам се покоравају, ми управљамо читавим њиховим телом.

Види и лађе, колике су и гоне их жестоки ветрови, а њима управља врло мала крма куда хоће крмарева воља.

Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Види како мала ватра запали велику шуму.

И језик је ватра, свет неправде, језик се налази међу нашим удовима, скрнави све тело и он запаљује животни ток, а пакао њега пали.

Људски род укроћава и укротио је сваки род звери и птица, гмизаваца и морских животиња,

али нико од људи не може да укроти језик - немирно зло, пун смртног отрова.

Њим благосиљамо Господа и Оца, и њим проклињемо људе који су створени по слици Божијој;

из истих уста излази благослов и клетва. То тако не треба да буде, браћо моја.

Точи ли извор из истог отвора слатку и горку воду?

Може ли, браћо моја, смоква да донесе маслине или винова лоза смокве? Ни слан извор не може дати слатку воду.

Ко је међу вама мудар и паметан? Нека лепим владањем покаже своја дела у мудрој смерности.

Ако пак у својим срцима имате горку завист и свађу, не хвалите се и не лажите против истине.

Није то мудрост која силази одозго, него је земаљска, чулна, демонска;

јер где су завист и свађа, онде је неред и свака зла ствар.

А мудрост, која долази одозго, чиста је пре свега, затим мирољубива, блага, прилагодљива, пуна милости и добрих плодова, одлучна, нелицемерна.

А плод праведности сеје се у миру онима који чине мир.