Посланица Јаковљева
Јаковљева, глава 4
Откуда ратови и откуда борбе међу вама? Не долазе ли од ваших наслада које се боре у вашим удовима?
Жудите - и немате, убијате и завидите - и не можете да постигнете, борите се и војујете; немате зато што не иштете.
Ви иштете и не примате, зато што зло иштете, - да у својим сластима потрошите.
Прељубочинци, не знате ли да је пријатељство са светом непријатељство према Богу? Ко, дакле хоће да буде пријатељ свету, постаје непријатељ Божији.
Или мислите да Писмо узалуд говори: "До зависти чезне дух који се настанио у нама?"
Али даје већу благодат. Зато говори: "Бог се супротставља охолима, а понизнима даје благодат".
Потчините се, дакле, Богу, а успротивите се ђаволу, и побећи ће од вас.
Приближите се Богу и он ће се приближити вама. Очистите руке, грешници, и осветите срца, људи подељене душе.
Осетите своју беду и тугујте и заплачите. Нека се ваш смех претвори у жалост, а радост у тугу.
Будите понизни пред Господом и он ће вас узвисити.
Не опадајте један другога, браћо. Ко опада брата или осуђује свога брата - опада закон и осуђује закон; ако пак осуђујеш закон, не извршујеш закон, него си његов судија.
Законодавац и судија је само један - који може да спасе и погуби. А ко си ти што осуђујеш ближњега?
Де сад ви који говорите: данас или сутра поћи ћемо у тај и тај град, и провешћемо онде годину дана, и трговаћемо, и зарадићемо;
ви, који не знате шта ће бити сутра. Јер какав је ваш живот? Ви сте водена пара која се замало покаже и онда нестане.
Уместо да говорите: ако Господ хтедне, живећемо и учинићемо ово или оно.
А овако се хвалите у својој разметљивости. Свака таква хвала је зла.
Ко, дакле, зна да чини добро, а не чини, грех му је.