Прва посланица Петрова

Одбаците, дакле, сваку злоћу и сваку превару, и лицемерства, и зависти, и сва клеветања,

као новорођена деца треба да желите духовно, право млеко, да њим узрастете за спасење,

ако сте "окусили да је Господ добар".

Прилазите к њему, живом камену, који су, додуше, људи одбацили, али је пред Богом изабран и драгоцен,

па се и сами као живо камење узиђујте у духовни дом, у свето свештенство, да посредством Исуса Христа принесете духовне жртве које су Богу угодне.

Зато у Писму стоји: "Ево постављам угаони камен на Сиону, изабран и драгоцен, и ко у њега верује неће се постидети".

Тако његова драгоцена вредност служи на добро вама који верујете, а за оне који не верују "камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони"

и "камен спотицања и стена саблазни", на коју се спотичу они што се не покоравају речи, на што су и одређени.

А ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, стечени народ, да објавите славна дела онога који вас је из таме призвао у своју чудесну светлост;

ви који некад нисте били народ Божији - сад сте Божији народ, ви који некад нисте били помиловани - сад сте помиловани.

Драги моји, молим вас као странце и дошљаке да се уздржавате од плотских пожуда које војују против душе.

Владајте се добро међу многобошцима, да би управо у ономе за шта вас клеветају као злочинце, на основу ваших добрих дела - кад их сагледају - прославили Бога на дан похођења.

Господа ради покоравајте се сваком човечанском поретку: било цару као врховном поглавару,

било намесницима као људима које он шаље да кажњавају злочинце а да хвале оне који добро раде.

Јер је тако Божија воља да чинећи добро ућуткате незнање неразумних људи.

Ви се понашајте као слободни људи, и не као они што слободом покривају злоћу, него као Божији служитељи.

Свима указујте част, љубите братство, Бога се бојте, цара поштујте.

Робови, покоравајте се са сваким страхом својим господарима, не само добрима и благима него и суровима.

Јер то је благодат, кад неко неправедно страда и подноси жалости мислећи на Бога.

Каква је, наиме, хвала ако вас за ваше грехе кажњавају и ви то подносите? Него, ако добро чинећи страдате и подносите, то је благодат пред Богом.

Јер сте на то позвани, зато што је и Христос страдао за вас и оставио вам пример - да пођете његовим стопама.

Он греха не учини и превара се не нађе у устима његовим.

Када су га вређали - он није одговарао увредом, када је страдао - није претио, него је препустио ономе који праведно суди.

Он је на свом телу понео наше грехе на дрво, да се опростимо грехова и да живимо за праведност; његовим ранама сте исцељени.