Прва посланица Петрова

Старешине међу вама молим ја, који сам и сам старешина и сведок Христових страдања и учесник у слави која ће се открити,

напасајте стадо Божије које је код вас и надгледајте га не присилно, него драговољно, како Бог хоће, не из жеље за срамним добитком, него у преданости,

и не као господари над онима који су вам додељени, него будите пример стаду.

И кад се појави архипастир, примићете славни венац који не вене.

Тако и ви млађи покоравајте се старешинама. А сви се један према другом опашите смерношћу, јер "Бог се супротставља охолима, а понизнима даје благодат".

Понизите се, дакле, под силну Божију руку, да вас узвиси кад дође време.

Пребаците на њега сву своју бригу, јер он се брине за вас.

Будите трезвени, бдијте. Ваш противник, ђаво, иде около као лав који риче тражећи кога да прождере.

Њему се успротивите, чврсти у вери, знајући да та иста страдања сналазе вашу браћу по свету.

А Бог сваке благодати, који вас је у Христу позвао у своју вечну славу, он ће вас после вашег кратког страдања усавршити, учврстити, оснажити, утемељити.

Њему слава и сила у све векове. Амин.

Поздравља вас с вама изабрана црква у Вавилону и мој син Марко.

Поздравите један другога целивом љубави. Мир са свима вама који сте у Христу.