Друга посланица Петрова

А било је и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће уносити убитачне јереси и порицати господара који их је искупио, навлачећи на себе брзу пропаст.

И многи ће поћи за њиховом распојасаношћу, због којих ће се хулити на истинити пут.

И у лакомству искоришћаваће вас измишљеним речима; њихов суд одавно не доцни и њихова пропаст не дрема.

Јер кад Бог није поштедео анђеле који су згрешили, него их баци у мрачне јаруге пакла и предаде их да се чувају за суд,

и стари свет није поштедео, него - кад наведе потоп на безбожнички свет - сачува Ноја, проповедника праведности, као осмога уз седморо њих,

па градове Содом и Гомор осуди на пропаст претворивши их у пепео, и постави их за пример будућим безбожницима,

И праведног Лота, кога је мучио разуздани живот безаконика, избави,

јер је овај праведник живећи међу њима, гледајући и слушајући мучио своју праведну душу из дана у дан њиховим безаконим делима,

то значи да Господ зна побожне избављати од напасти а неправедне чувати за казну на дан суда,

а особито оне који иду за телом у прљавој пожуди и презиру господство. Као дрски и безобразни људи они не презају од хуљења на величанства,

док анђели, који су већи по сили и снази, не доносе хулнога суда против њих пред Господом.

А ови, као неразумне животиње, природна бића створена да се хватају и убијају, хуле на оно што не знају, па ће у својој покварености и сами пропасти,

сносећи казну за неправду. Они развратан живот дању сматрају за своју сласт, гадови и ругобе који се часте својим преварама кад се с вама госте;

они имају очи које су пуне прељубе и које не одустају од греха, примамљују неутврђене душе, имају срце извежбано у лакомству, они су деца клетве.

Напустивши прави пут, заблудеше и пођоше путем Валаама Веорова коме омиле неправедна плаћа,

али је примио укор за своје безакоње: немо живинче проговори људским гласом и спречи пророкову неразумну намеру.

Јер тиме што говоре високозвучне, сујетне речи, плотским разузданим пожудама маме оне који су тек побегли од оних што живе у превари;

обећавају им слободу, а сами су робови пропасти; јер од чега је ко савладан, том и робује.

Јер ако се они који су познањем Господа и Спаситеља Исуса Христа побегли од светске опогањености, па се опет у њих заплићу и подлежу им, онда им је ово последње постало горе од првога.

Било би, наиме, боље да нису познали пут праведности, него што су се, пошто су га познали, одвратили од свете заповести која им је предана.

Њима се догодило оно што каже истинита пословица: "Вратио се пас на своју бљувотину", и "Окупана свиња враћа се да се ваља у каљузи".