Прва посланица Јованова
Прва Јованова, глава 3
Видите какву нам је љубав дао Отац - да се назовемо децу Божија, и јесмо. Свет нас зато не познаје, што њега није упознао.
Драги моји, сад смо деца Божија и још се не показа шта ћемо бити. Знамо да ћемо - кад се он покаже - бити њему слични, јер ћемо га гледати онаквог какав је.
И свако, ко има ову наду у њега, себе посвећује - као што је и он свет.
Свако, ко чини грех, чини безакоње, и грех је безакоње.
И знате да се он јавио да уклони грехе, а у њему нема греха.
Свако, ко остаје у њему, не греши; свако, ко греши, није га видео нити познао.
Дечице, нико да вас не доводи у заблуду. Ко твори праведност праведан је - као што је он праведан.
Ко твори грех од ђавола је, јер ђаво греши отпочетка. Зато се јавио Син Божији - да разори дела ђаволова.
Нико, ко је од Бога рођен, не чини греха, јер његово семе остаје у њему; и не може да греши, јер је од Бога рођен.
По овом се познају деца Божија и деца ђавоља: свако, ко не чини праведност и ко не воли свога брата, није од Бога.
Јер ово је вест коју сте чули отпочетка: да волимо један другога.
Не као што Кани беше од нечастивога и уби брата свога. И зашто га уби? Зато што дела његова беху зла, а дела његовога брата беху праведна.
Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи.
Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер волимо браћу; ко не воли остаје у смрти.
Свако ко мрзи свога брата човекоубица је и знате да ни један човекоубица нема у себи трајног вечног живота.
По том смо познали љубав, што је он положио свој живот за нас; и ми смо дужни да положимо своје животе за браћу.
А који има светска блага и гледа свога брата како оскудева, па затвори своје срце према њему, како може Божија љубав да остане у њему?
Дечице, не волимо речју или само језиком, него делом и истином.
По том ћемо познати да смо од истине, па ћемо умирити своја срца пред њим,