Откривење Јованово
Откривење, глава 10
И видех другог јаког анђела како силази са неба, обучена облаком, и дуга беше на његовој глави, а лице његово беше као сунце, и ноге његове као ватрени стубови,
и имаше у својој руци отворену књижицу. И стави своју десну ногу на море, а леву на земљу,
те повика веома гласно - као лав кад риче. А кад повика, проговорише седам громова својим гласовима.
И кад проговорише седам громова, намеравао сам да пишем; тада чух глас са неба који говораше: запечати што рекоше седам громова и то не пиши.
И анђео, кога видех где стоји на мору и на земљи, подиже своју десну руку према небу
и закле се оним што живи у све векове, који је створио небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему: да времена неће више бити,
него ће се у дане гласа седмога анђела, кад он буде затрубио, свршити тајна Божија, као што је објавио својим служитељима, пророцима.
И глас који чух са неба опет проговори са мном и рече: иди, узми отворену књигу у руци анђела који стоји на мору и на земљи.
И одох анђелу и рекох му да ми да књижицу. И рече ми: узми и поједи је, и загорчаће ти стомак, али у устима твојим биће слатка као мед.
И узех књижицу из анђелове руке и поједох је, и беше у мојим устима слатка као мед. А кад је поједох, загорча ми стомак.
И рекоше ми: треба поново да пророкујеш о многим народима, народностима и царевима.
