Откривење Јованово
Откривење, глава 14
И видех, и види, Јагње стајаше на Сионској гори, а с њим њих сто четрдесет и четири хиљаде који су имали његово име и име његовога Оца написано на челима својим.
И чух глас са неба као шум многих вода и као грмљавину јаког грома, а глас који чух беше као од китариста који певају уз своје китаре.
И певаху нову песму пред престолом и пред четири жива бића и пред старешинама, и нико није могао да научи ту песму сем оних сто четрдесет и четири хиљаде који су искупљени са земље.
То су ти што се не окаљаше женама; то су, наиме, девственици. Они иду за Јагњетом куда оно иде. Ови су искупљени као првенци од људи Богу и Јагњету,
и лаж се не нађе у њиховим устима; непорочни су.
И видех другог анђела како лети посред неба имајући вечито еванђеље - да га објави становницима земље и свакој народности и сваком племену и језику и народу,
и говораше снажним гласом: бојте се Бога и одајте му славу, јер дође час његовога суда, и поклоните се Творцу неба и земље и мора и водених извора.
И један други анђео дође за њим говорећи: паде, паде велики Вавилон, који је страсним вином свога разврата напојио све народе.
И један трећи анђео дође за њима говорећи снажним гласом: ако се ко клања звери и њеном лику, и прима жиг на своје чело и на своју руку,
и сам ће пити од вина гнева Божијег, које је непомешано уточено у чашу његовога гнева, па ће бити мучен у ватри и сумпору пред светим анђелима и пред Јагњетом.
И дим њиховога мучења дизаће се у све векове, и неће имати покоја дању ни ноћу они који се клањају звери и њеном лику, и ко прима жиг њенога имена.
Овде је истрајност светих који држе Божије заповести и веру у Исуса.
И чух глас како ми говори са неба: напиши: блажени су мртви који одсад умиру у Господу. Да, говори Дух, да почину од својих трудова; јер дела њихова иду за њима.
И видех, и види, бели облак, а на облаку сеђаше неко сличан Сину човечијем, са златним венцем на глави и оштрим српом у руци.
И један други анђео изиђе из храма вичући снажним гласом ономе што сеђаше на облаку: пошаљи свој срп и пожањи, јер дође време да се пожање, јер се осуши земаљска жетва.
И онај што сеђаше на облаку баци свој срп на земљу и земља би пожњевена.
И један други анђео изиђе из храма што је на небу, и он имаше оштар срп.
И од жртвеника дође један други анђео који имаше власт над ватром, па повика снажним гласом ономе што је имао оштри срп: пошаљи свој оштри срп и порежи грожђе земаљског чокота, јер је сазрело његово грожђе.
И анђео баци свој срп на земљу, те обра земаљски чокот и стави у велику муљару гнева Божијег.
И муљара би изгажена изван града и изиђе крв из муљаре коњима до узда - хиљаду и шест стотина стадија.
