Откривење Јованово
Откривење, глава 16
И чух снажан глас из храма како говори седморици анђела: идите и излијте седам здела гнева Божијег на земљу.
И оде први па изли своју зделу на земљу: и појави се велики и љути чир на људима који су имали жиг звери и који су се клањали њеном лику.
И други изли своју зделу у море: и поста крв као од мртваца и угину свако живо биће у мору.
И трећи изли своју зделу на реке и на водене изворе: и поста крв.
И чух анђела који је над водама како говори: праведан си ти који јеси и који си био, свети, што си ово пресудио.
Јер они пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију; заслужују то.
И чух како жртвеник говори: да, Господе Боже, Сведржитељу твоји судови су истинити и праведни.
И четврти изли своју зделу на сунце: и даде му се да жеже људе ватром.
И опрљише се људи од велике јаре, па похулише на име Бога који има власт над овим злима, и не покајаше се - да му одаду славу.
И пети изли своју зделу на престо звери: и њено царство би помрачено и гризли су своје језике од муке.
И од својих мука и од својих чирева похулише на Бога небескога, и не покајаше се за дела своја.
И шести изли своју зделу на велику реку Еуфрат: и пресахну вода његова - да се припреми пут царевима који долазе од истока сунца.
И видех како из уста аждаје и из уста звери и из уста лажног пророка излазе три нечиста духа као жабе;
то су, наиме, демонски духови који чине чудне знаке, који излазе царевима свега света - да их скупе на бој на велики дан Бога Сведржитеља.
Види, идем као лопов; благо ономе који бди и чува своје хаљине - да не иде го и да не гледају његову срамоту.
И сакупи их на место које се јеврејски зове Армагедон.
И седми изли своју зделу у ваздух: и изиђе снажан глас из храма (небеског), од престола, говорећи: свршено је.
И насташе муње и грмљавине и громови, и би велики земљотрес каквог никад није било одкад су људи на земљи, толики и тако велики земљотрес.
И велики град распаде се на три дела, и градови многобожачки попадоше. И велики Вавилон спомену се пред Богом - да му да чашу вина свога љутог гнева.
И сва острва несташе, и горе се више не нађоше.
И велики град, тежине талантове, паде са неба на људе, а људи похулише на Бога због овог зла од града, јер његово зло беше веома велико.
