Откривење Јованово

И повика снажним гласом говорећи: паде, паде велики Вавилон и поста демонско пребивалиште и склониште свих нечистих духова, и склониште свих нечистих птица, и склониште свих нечистих и мрских звери,

јер су од страсног вина његовога разврата пили сви народи, и цареви земаљски су с њим блудничили, и трговци земаљски обогатише се од његове силне раскоши.

И чух други глас са неба како говори: изиђите из њега, народе мој, да не будете учесници у његовим гресима и да не примите од његових зала;

јер греси његови допреше до неба и Бог се сети његових неправедних дела.

Узвратите му како је он вама узвраћао и вратите му двоструко по делима његовим; у чашу, у коју је он уточио, ви му уточите двоструко.

Колико се сам прославио и одао раскоши, толико му дајте мука и жалости; јер он говори у свом срцу: седим на престолу као цар и нисам удовац и жалости нећу видети.

Зато ће у један дан доћи његова зла: смрт и жалост и глад, и биће спаљен ватром, јер је силан Господ Бог који га осуди.

И заплакаће и закукаће за њим цареви земаљски који су блудничили с њим и уживали у његовој раскоши, кад виде дим његовог спаљивања.

Због страха од његових мука стојећи издалека говориће: јао, јао велики граде Вавилоне, силни граде, у један час дође твој суд.

И трговци земаљски плакаће и кукаће за њим, што робу њихову нико више не купује,

товаре злата и сребра и драгог камења и бисера и платна и порфире и свиле и скерлета и сваког мирисног дрвета и сваке посуде од слоноваче и сваке посуде од најскупоценијег дрвета и од бронзе и гвожђа и мрамора,

и цимета и балсама и када и мира и тамјана и вина и уља и белог брашна и пшенице и марве и оваца и коња и кола и телеса и душа људских.

И воће, које је желела твоја душа, отиде од тебе, и свако обиље и сваки сјај пропаде ти и више се неће наћи.

Који су овим трговали и обогатили се стојаће издалека због страха од његових мука, плачући и наричући,

и говориће: јао, јао велики граде, обучен у платно и порфиру и скерлет, и накићен златом и драгим каменом и бисером,

јер у један час опусте толико богатство. И сваки крмар и сваки морепловац и морнар и сви који раде на мору стадоше издалека

и викаху гледајући дим његовог спаљивања, говорећи: ко је био као овај велики град?

И бацише прах на своје главе и викаху плаћући и наричући, и говораху: јао, јао велики граде, у ком се обогатише сви који имаху лађе на мору - од његовог скупоценог имања, јер опусте у један час.

Веселите се над њим, небо и ви свети, и ви апостоли, и ви пророци, јер вас Бог освети на њему.

И један снажан анђео подиже камен, велик као млински камен, и баци га у море говорећи: оваквим замахом биће бачен велики град Вавилон и неће се више наћи.

И глас певача уз китар и музичара и фрулаша и трубача неће се више чути у теби, и никакав уметник ни од какве уметности неће се више наћи у теби, и глас млина неће се више чути у теби,

и светлост светиљке неће више светлети у теби, и глас младожење и невесте неће се више чути у теби; јер твоји трговци беху земаљски великаши, јер су твојим чарањем доведени у заблуду сви народи,

и у њему се нађе крв пророка и светих и свих који су заклани на земљи.