Откривење Јованово
Откривење, глава 21
И видех ново небо и нову земљу, јер прво небо и прва земља прођоше, и мора нема више.
И видех свети град, нови Јерусалим како силази са неба од Бога, опремљен као невеста која је украшена за свога мужа.
И чух како један јаки глас са престола говори: види скиније Божије међу људима, и он ће становати с њима, и они ће бити његов народ, и сам Бог биће с њима,
па ће отрти сваку сузу с њихових очију, и неће више бити смрти, ни жалости, ни вике, ни бола, јер оно прво прође.
И рече онај што седи на престолу: види, чиним све ново. Рече још: напиши, јер су ове речи верне и истините.
И рече ми: свршило се. Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ја ћу жедноме бадава дати из извора воде живота.
Ко побеђује наслеђује ово, и ја ћу му бити Бог, и он ће ми бити син.
А страшљивцима и невернима и гнуснима и убицама и блудницима и врачарима и идолопоклоницима и свима лажама - њима је место у језеру које гори од ватре и сумпора; то је друга смрт.
И дође један од седам анђела који имаху седам здела, пуних седам крајњих зала, и проговори са мном и рече: ходи да ти покажем невесту, жену Јагњетову.
И одведе ме у духу на велику и високу гору и показа ми свети град Јерусалим како силази са неба од Бога
у слави Божијој. Његова луча беше као најскупљи драги камен, као кристално светли камен јаспис.
Имаше велик и висок зид са дванаест врата, а на вратима дванаест анђела и написана имена; то су имена дванаест племена Израиљевих.
Од истока троја врата и од севера троја врата и од југа троја врата и од запада троја врата.
А зид градски имаше дванаест темеља и на њима дванаест имена дванаесторице Јагњетових апостола.
И онај који је говорио са мном имаше златну трску као меру, да измери град и његова врата и његов зид.
Град пак лежаше на четири угла, и дужина му је као ширина. И измери град трском: дванаест хиљада стадија; његова дужина и ширина и висина беху једнаке.
И измери његов зид: сто четрдесет и четири лаката по људској мери, која је и анђеоска мера.
И грађа његовога зида беше јаспис, и град је чисто злато - као чисто стакло.
Темељи градског зида беху украшени сваковрсним драгим камењем. Први темељ је јаспис, други - сафир, трећи - халкидон, четврти - смарагд,
пети - сардоникс, шести - сард, седми - хрисолит, осми - вирил, девети - топаз, десети - хрисопрас, једанаести - јакнит, дванаести - аметист.
А дванаест врата - дванаест бисера; свака врата беху од једног бисера. И градска улица беше чисто злато - као провидно стакло.
А храма не видех у њему; јер његов храм је Господ Бог, Сведржитељ, и Јагње.
И том граду није потребно сунце, ни месец, да му светле, јер га слава Божија обасја, и Јагње је његово светило.
И народи ће ходити у његовој светлости и цареви земаљски донеће своју славу у њега.
И његова врата неће се затварати дању; јер онде неће бити ноћи.
И донеће славу и богатство народа у њега.
И у њега неће ући ништа нечисто, ни онај што чини нешто гнусно и лажно, него само они који су уписани у Јагњетовој књизи живота.
