Откривење Јованово
Откривење, глава 4
Потом видех, и гле, на небу отворена врата и први глас који чух како као труба говори са мном, рече: попни се овамо и показаћу ти шта има да се збуде после овога.
Одмах се занех, и види, на небу стајаше престо, а на престолу сеђаше неко,
и тај што сеђаше беше на изглед као камен јаспис и сард, и около престола беше дуга на изглед као смарагд.
И около престола беху двадесет и четири престола, а на престолима видех двадесет и четири старешине како седе, обучени у беле хаљине, а на својим главама имаху златне круне.
И од престола излажаху муње и гласови и громови; а седам ватрених буктиња горело је пред престолом; то су седам Божијих духова.
И пред престолом беше као стаклено море слично кристалу; а сред престола и око престола четири жива бића пуна очију спреда и састраг.
И прво живо биће беше као лав, а друго живо биће као јунац, треће пак живо биће имаше лице као лице човека, и четврто живо биће беше као орао који лети.
И свако од четири жива бића имаше по шест крила, наоколо и изнутра пуних очију; и немају починка ни дању ни ноћу говорећи: "Свет, свет, свет је Господ Бог, сведржитељ, који беше и који јесте и који ће доћи".
И кад жива бића дадоше славу и част и захвалност ономе што седи на престолу, који живи у све векове,
падоше двадесет и четири старешине пред оним што седи на престолу, па се поклонише ономе што живи у све векове, те метнуше своје круне пред престо говорећи:
достојан си, Господе и Боже наш, да примиш славу и част и силу, јер ти си створио све и твојом вољом све беше и све би створено.
