Откривење Јованово
Откривење, глава 9
И пети анђео затруби: и видех звезду која је са неба пала на земљу, и даде јој се кључ од ждрела бездана.
И отвори ждрело бездана, те се подиже дим из ждрела као дим велике пећи, а сунце и ваздух беху помрачени од дима из ждрела.
И из дима изиђоше скакавци на земљу, па им се даде моћ какву имају земаљске скорпије.
И би им речено да не уде трави земаљској, нити икаквој зелени, нити икаквом дрвету, него само људима који немају Божијег печата на својим челима.
И даде им се моћ не да их убијају, него да их киње пет месеци; и њихово кињење беше као кињење скорпије - кад убоде човека.
А у оне дане људи ће тражити смрт и неће је наћи, и желеће да умру, и смрт ће бежати од њих.
А прилике, које се као скакавци појавише, беху сличне коњима припремљеним за бој, а на њиховим главама беху венци слични злату, лица им пак беху као људска лица.
И имаху власи као женска коса, а зуби им беху као у лавова,
имаху и оклопе као гвоздене оклопе, а шум њихових крила беше као тутњава кола са многим коњима који трче у бој.
И имаху репове и жалце као у скорпија, а у њиховим реповима беше њихова моћ да науде људима пет месеци.
Они имају над собом цара, анђела бездана, коме је име на јеврејском језику Авадон, а на грчком се зове Аполион.
Једно зло прође; види, иду још два зла за овим.
И шести анђео затруби: и чух један глас од четири рогља златног жртвеника пред Богом,
где говори шестом анђелу који имаше трубу: одреши четири анђела који су свезани на великој реци Еуфрату.
И беху одрешена четири анђела, припремљена за час и дан и месец и годину, да побију трећину људи.
А број те војске беше две стотине милиона коњаника, чух њихов број.
И у том виђењу овако видех коње и оне што сеђаху на њима: имали су ватрене и плаветне и жуто обојене оклопе а коњске главе беху као главе лавова, и из њихових уста излажаше ватра и дим и сумпор.
Од ове три недаће погибе трећина људи, од ватре и дима и сумпора што излажаше из њихових уста.
Јер сила тих коња беше у њиховим устима и њиховим реповима: њихови репови су, наиме, слични змијама, имају главе и њима уде.
Остали пак људи, који не погибоше од ових недаћа, не покајаше се за дела својих руку - да се не клањају демонима и златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним идолима, који не могу ни гледати ни слушати ни ходати,
и не покајаше се за своја убијства, ни за своја врачања, ни за своје блудничење, ни за своје крађе.