Еванђеље по Матеју
По Матеју, глава 21
И кад се приближише Јерусалиму и дођоше до Витфаге, до Маслинске горе, онда Исус посла два ученика
и рече им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом. Одрешите их и доведите ми.
И ако вам ко каже што, реците: Требају Господу. И одмах ће их пустити.
А то је било, да се испуни што је рекао пророк:
"Кажите кћери Сионовој: Ево, цар твој иде теби кротак и јаше на магарцу, на магарету, младету теретне животиње".
А ученици отидоше и учинише како им је заповедио Исус.
Доведоше магарицу и магаре, метнуше на њих хаљине своје, и седе на њих.
А већина народа простираше хаљине своје по путу; други резаху грање с дрвећа и простираху по путу.
А народ који је ишао пред њим и за њим, викаше: Осана сину Давидову! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
И кад уђе у Јеруслим, узбуни се сав град и говораху: Ко је то?
А народ говораше: То је пророк Исус из Назарета галилејског.
И уђе Исус у храм Божји и изгна све који продаваху и куповаху у храму, и испремета трпезе оних што мењаху новце и столице оних што продаваху голубове,
и рече им: Написано је: "Дом мој дом молитве нека се зове", а ви чините од њега пећину разбојничку!
И приступише му слепи и хроми у храму, и излечи их.
А кад видеше првосвештеници и књижевници чудеса што их учини и децу где вичу у храму: Осна сину Давидову! - расрдише се
и рекоше му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да! Зар нисте никад читали: "Из уста деце и одојчади спремио си хвалу"?
И остави их и изиђе напоље из града, у Витанију, и преноћи онде.
А кад се рано ујутру враћао у град, огладне.
И угледа смокву једну крај пута и приђе јој, али не нађе ништа на њој до само лишћа - и рече јој: Не родила никад више до века! И одмах се осуши смоква.
А кад то видеше ученици, задивише се и рекоше: Како се одмах осуши смоква!
А Исус одговори и рече им: Заиста, кажем вам: Ако имате вере и не сумњате, не само што са смоквом би, учинићете, него и гори овој ако речете: Дигни се и баци се у море!, биће.
И све што узиштете у молитви, ако верујете, добићете.
И кад дође у храм, приступише му, кад је учио, првосвештеници и старешине народне и рекоше: Каквом влашћу чиниш то? И ко ти даде ту власт?
А Исус одговори и рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу чиним ово.
Крштење Јованово откуда беше? С неба или од људи? А они размишљаху у себи.
Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не веровасте? А ако кажемо: од људи, бојимо се народа, јер сви држе Јована за пророка.
И одговорише Исусу и рекоше: Не знамо. Рече и он њима. Ни ја вама нећу казати каквом влашћу чиним ово.
А шта вам се чини? Човек неки имао је два сина. Дође к првоме и рече: Сине, иди данас и ради у винограду.
А овај одговори: Нећу. После се покаја и отиде.
И приступи другоме и рече исто тако. А овај одговори: Хоћу, господару! - али не отиде.
Који је од двојице испунио вољу очину? Рекоше: Први. Рече им Исусу: Заиста, кажем вам: Цариници и блуднице улазе пре вас у царство Божје.
Јер дође к вама Јован и учаше вас праведности, и не веровасте му; а цариници и блуднице вероваше му: Ви, пак, иако сте видели то, нисте се ни после покајали да му верујте.
Другу причу чујте: Беше неки домаћин који посади виноград. Огради га плотом, ископа у њему тесак, начини кулу, даде га виноградарима и отиде.
А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
А виноградари похваташе слуге његове, једнога избише, другога убише, а трећег засуше камењем.
Опет после друге слуге, више него првипут, и учинише им исто тако.
Најпосле посла к њима сина свога, мислећи: Постидеће се сина мога.
А кад виноградари видеше сина, рекоше међу собом: Ово је наследник. Ходите да га убијемо и да наше буде наследство његово.
И ухватише га, избацише напоље из винограда и убише.
Кад, дакле, дође господар од винограда, шта ће учинити оним виноградарима?
Рекоше му: Злочинце ће зло поморити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
Рече им Исус: Зар нисте никада читали у писму: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони; од Господа би то и дивно је у очима нашим"?
Зато вам кажем: Царство Божје одузеће се од вас и даће се народу који доноси родове његове.
И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога падне, сатрће га.
И кад првосвештеници и фарисеји чуше приче његове, разумеше да за њих говори.
И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га држаху за пророка.
