Еванђеље по Марку

И подиже с оданде и дође у крајеве јудејске и перејске. И опет се стече народ к њему, и, по своме обичају, опет их је учио.

И приступише фарисеји и, кушајући га, упиташе га, да ли човек може отпустити жену.

А он одговори и рече им: Шта вам је заповедио Мојсије?

А они рекоше: Мојсије је допустио да јој се напише распусна књига и да се отпусти.

А Исус им рече. Због тврдога срца вашега написа вам он ову заповест.

Али од почетка света створио их је као мужа и жену.

Зато ће човек оставити оца свога и матер,

и биће двоје једно тело. Тако нису више два, него једно тело,

Што је, дакле, Бог саставио, човек да не раставља!

И код куће га ученици опет запиташе за ово.

И рече им: Ко отпусти жену своју и узме другу, чини прељубу.

И ако она отпусти мужа свога и пође за другога, чини прељубу.

И донесоше му дечицу да их се дотакне; а ученици их укорише.

А кад то виде Исус, расрди се и рече им: Пустите дечицу нека долазе к мени и не браните им, јер је такових царство Божје.

Заиста, кажем вам: Ко не прими царства Божјега као дете, неће ући у њега.

И загрли их, метну на њих руке и благослови их.

И кад изиђе на пут, притрча му неко, клекну пред њега и упита га: Учитељу добри, шта ми ваља чинити да добијем живот вечни?

А Исус му рече. Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим једнога Бога.

Заповести знаш: Не убиј, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свога и матер своју.

А он му рече. Учитељу, свега сам се овога држао од младости своје.

А Исус погледа на њега, заволе га и рече му: Још ти једно недостаје. иди, продај све што имаш и подај сиротињи, и имаћеш блага на небу, и хајде за мном!

А он поста жалостан од ове речи и отиде тужан, јер је био врло богат.

И погледа Исус око себе и рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство Божје!

А ученици се зачудише речима његовим. А Исус им опет рече: Децо, како је тешко ући у царство Божје!

Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него ли богатоме ући у царство Божје!

А они се још више уплашише и рекоше један другоме: Па ко се онда може спасти?

А Исус погледа на њих и рече: Људима је немогуће, али није Богу; јер Богу је све могуће.

А Петар му поче говорити: Ето, ми смо оставили све и идемо за тобом.

А Исус рече: Заиста, кажем вам: Нема никога који је оставио кућу, браћу, сестре, матер, оца, децу или земљу мене ради и еванђеља ради,

а да неће примити стоструко, сад, у ово време: кућа, браће, сестара, матера, деце и земље, с гоњењима, а на свету који ће доћи, живот вечни.

Али ће многи први бити последњи, и последњи први.

И путоваху горе у Јерусалим. Исус иђаше пред њима, и чуђаху се. А који иђаху за њим, бојаху се. И опет узе дванаесторицу и поче им казивати шта ће бити с њим.

Ево, идемо горе у Јерусалим. Сина човечјег предаће првосвештеницима и књижевницима. Ови ће га осудити на смрт и предаће га незнабошцима.

Ругаће му се и пљуваће га, шибаће га и убиће га, али после три дана устаће.

И приступише му Јаков и Јован, синови Зеведејеви, и рекоше му: Учитељу, хтели би да нам учиниш за што ћемо те умолити.

А он им рече: Шта хоћете да вам учиним?

А они му рекоше: Дај нам да седимо један с десне стране теби, а други с леве, у слави твојој.

А Исус им рече. Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ја пијем, или крстити се крштењем којим се ја крстим?

А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече. Чашу коју ја пијем, испићете, и крштењем којим се ја крстим, крстићете се,

али седети с десне стране мени или с леве, то не дајем ја, него (то припада онима) којима је спремљено.

И кад то чуше десеторица, почеше се срдити на Јакова и Јована.

А Исус их дозва и рече им: Знате да они који важе као народни владари, господаре над њима, и великаши њихови чине им насиље.

Али међу вама да не буде тако! Него, ко хоће да буде највећи међу вама, нека вам служи,

и ко хоће први да буде међу вама, нека буде свима слуга.

Јер ни Син човечји не дође да му служе, него да служи и да да живот свој у откуп за многе.

И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона с ученицима својим и с доста народа, син Тимејев, Вартимеј, слеп просјак, сеђаше крај пута.

И кад чу да је то Исус Назарећанин, стаде викати: Сине Давидов, Исусе, смилуј се на мене!

И многи га караху да ућути, али он још већма викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене!

И Исус стаде и рече: Зовните га. И зовнуше слепца и рекоше му: Не бој се, устани, зове те.

А он збаци са себе огртач, устаде и дође к Исусу.

И Исус му рече: Шта хоћеш да ти учиним? А слепац му рече. Равуни, да прогледам!

А Исус му рече: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и иђаше путем за њим.