Еванђеље по Марку
По Марку, глава 11
И кад се приближише Јерусалиму, Витфази и Витанији код Маслинске горе, посла двојицу од својих ученика
и рече им: Идите у село што је према вама, и одмах, како уђете у њега, наћи ћете магаре привезано, на коме још нико од људи није седео. Одрешите га и доведите!
И ако вам ко каже: Зашто чините то?, реците: Треба Господу, и одмах ће га опет послати овамо.
И отидоше и нађоше магаре привезано за врата, напољу, на улици, и одрешише га.
И неки од оних што тамо стајаху, рекоше им: Зашто дрешите магаре?
А они им рекоше као што каза Исус. И пустише их.
И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њега хаљине своје, и уседе на њега.
И многи простреше хаљине своје по путу, а други зеленило што га насекоше у пољу.
А који иђаху пред њим и за њим, викаху. Осана! Благословен који иде у име Господње!
Благословено царство оца нашега Давида, које иде! Осана на висини!
И уђе у Јерусалим, у храм. И кад све размотри, како је већ било касно, изиђе у Витанију са дванаесторицом.
И сутрадан, кад изиђоше из Витаније, огладне.
И виде издалека смокву с лишћем и оде до ње не били што нашао на њој. И кад дође к њој, не нађе ништа осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
И рече јој: Не јео нико више рода од тебе до века! И чуше то ученици његови.
И дођоше у Јерусалим. И уђе у храм и стаде напоље гонити оне који продаваху и куповаху у храму, и испремета трпезе они што мењаху новце и столице оних што продаваху голубове,
и не даде да ко пронесе какав суд кроз храм.
И учаше их и говораше им: Није ли наисано: "Дом мој нека се зове дом молитве за све народе"? А ви сте начинили од њега пећину разбојничку!
И чуше то првосвештеници и књижевници, и тражаху како би га погубили; јер су га се бојали, јер се сав народ дивио његовој науци.
А увече су излазили напоље из града.
А кад ујутру пролажаху, видеше смокву где се осушила из корена.
И Петар се сети па му рече: Рави, гле, смоква што си је проклео, осушила се.
А Исус одговори и рече им: Верујте у Бога!
Заиста, кажем вам, ко овој гори каже: Дигни се и баци се у море - и не сумња у срцу своме, него верује да ће бити то што каже, биће му.
Зато вам кажем: Све што у молитви својој иштете, варујте да сте примили и биће вам.
И кад стојите и молите се Богу, праштајте ако што имате на кога, да и Отац ваш који је на небесима, опрости вама погрешке ваше.
А ако ви не опраштете, ни Отац ваш који је на небесима, неће опростити вама погрешака ваших.
И дођоше опет у Јерусалим. И кад хођаше по храму, приступише му првосвештеници, књижевници и старешине,
и рекоше му: Каквом влашћу чиниш то? Или ко ти даде власт ту да то чиниш?
А Исус им рече: Ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам рећи каквом влашћу чиним ово.
Крштење Јованово беше ли с неба или од људи? Одговорите ми!
И размишљаху у себи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му, дакле, не веровасте?
Или да кажемо: Од људи?... Бојали су се народа; јер су сви Јована држали за правог пророка.
И одговорише Исусу: Не знамо. А Исус им рече: Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.
