Еванђеље по Марку

И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, огради га плотом, ископа тесак, начини кулу, па га даде виноградарима и отиде.

И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара свој део од рода виноградског.

Али ови га ухватише, избише и послаше празних руку.

И опет посла к њима другога слугу; и овога злоставише и наружише.

И посла трећега; и овога убише. И још многе друге, једне избише, а друге побише.

Имао је још једнога, свога милог сина. Овога посла најпосле к њима, мислећи: Побојаће се сина мог.

А они виноградари рекоше између себе: Ово је наслединик; ходите да га убијемо и биће наше наследство!

И ухватише га, убише и избацише напоље из винограда.

Шта ће, дакле, учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре и даће виноград другима.

И - зар нисте читали у писму ово: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони;

од Господа би то, и дивно је у очима нашим"?

И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да се прича њих тицала. И оставише га и отидоше.

И послаше к њему неке од фарисеја и Иродоваца, да би га ухватили у речи.

Ови дођоше и рекоше му: Учитељу, знамо да си истинит и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божјем: Је ли допуштено плаћати царевину цару или није? Да је плаћамо или да не плаћамо?

А он виде њихово претварање и рече им: Што ме кушате? Донесите ми динар да га видим.

А они га доносоше. И рече им: Чији је ово лик и натпис? А они му рекоше: Царев.

А Исус им рече: Што је царево, подајте цару, и што је Божје, Богу! И дивљаху му се.

И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема ускрса, и запиташе га:

Учитељу, Мојсије нам написа: Ако коме умре брат и остави жену, а деце не остави, да брат његов узме жену и подигне пород брату своме.

Беше седморо браће. Први се ожени, и умре без порода.

И узе је други, и умре и он без порода. Исто тако и трећи.

И ниједан од седморице не остави порода. Најпосле умре и жена.

О ускрсу, дакле, кад устану, кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.

Рече им Исус: Не варате ли се ви зато што не знате писма ни силе Божје -

Јер кад устану из мртвих, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

А за мртве, да устају, нисте ли читали у књизи Мојсијевој, тамо где је реч о купини, како му рече Бог: Ја сам Бог Аврамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев?

И приступи један од књижевника, који је чуо њихову препирку и видео да им је добро одговорио, и запита га: Која је заповест прва од свих?

А Исус одговори: Прва је: Чуј, Израиљу, Господ, Бог наш, једини је Господ.

Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.

Друга је ово: Љуби ближњега свога као самога себе. Друге заповести, веће од ових, нема.

И рече му књижевник: Добро, учитељу, право си рекао да је он један и да нема другога осим њега.

И њега љубити свим срцем, свим разумом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свих жртава спаљеница и других жртава.

А кад Исус виде како паметно одговори, рече му: Ниси далеко до царства Божјега. И нико више није смео да га пита.

И Исус учаше у храму и рече: Како говоре књижевници да је Месија син Давидов?

Јер сам Давид рече Духом светим: "Рече Господ Господу моме. Седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје под ноге твоје".

Сам га Давид назива Господом, и откуда му је онда син? - И многи га народ служаше радо.

И у науци својој говораше: Чувајте се од књижевника, који воле да иду у таларима, и поздраве по трговима,

и прва места по синагогама, и прочеља на гозбама;

који једу куће удовичке и лажно се моле Богу дуго. Ови ће тим већма бити осуђени!

И седе према ковчегу за прилоге и гледаше како народ меће новац у ковчег. И многи богати метаху много.

И дође једна сиромашна удовица и метну две лепте т.ј. један кодрант.

И дозва ученике своје и рече им: Заиста, кажем вам, ова сиромашна удовица метну више од свих који метнуше у ковчег.

Јер сви метнуше од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну све што је имала, сав свој ужитак.