Еванђеље по Марку

А беху још два дана до пасхе и до бесквасних хлебова. И првосвештеници и књижевници тражаху како би га из преваре ухватили и убили.

Јер говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио!

И кад он беше у Витанији, у кући Симона Губавога, и лежаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог, скупоценог нардова мира, и разби суд и изли на његову главу.

А неки се срђаху и говораху један другоме: Зашто се миро просу тако?

Могло се то миро продати за више од триста динара и (новац) дати сиротињи! И прекорише је.

А Исус рече: Оставите је; што јој досађујете! Добро дело учини она на мени.

Јер сиромахе имате свагда са собом, и можете им добро чинити кад год хоћете, а мене немате свагда.

Што је могла, учинила је; унапред је помазала тело моје за укоп.

Заиста, кажем вам: Где се год успроповеда еванђеље по свему свету, за спомен њезин казаће се и то што учини она.

А кад ови то чуше, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражио је како би га згодно издао.

А у први дан бесквасних хлебова, кад су клали пасху, рекоше му ученици његови: Куда хоћеш да идемо и да ти спремимо пасху да једеш?

И посла двојицу од својих ученика и рече им: Идите у град и срешће вас човек који носи воде у крчагу. Идите за њим,

и где уђе, кажите господару од те куће: Учитељ пита: Где је дворница моја у којој ћу јести пасху с ученицима својим?

И он ће вам показати велику, патосану, готову собу; и онде нам спремите.

И ученици отидоше и дођоше у град и нађоше као што им је казао, и спремише пасху.

А увече дође с дванаесторицом.

И кад лежаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: Заиста, кажем вам, један од вас, који једе са мном, издаће ме.

А они се ожалостише и стадоше му редом говорити: Тек не ја?

А он им рече: Један од дванаесторице, који умочи са мном у зделу.

Син човечји, истина, иде као што је написано за њега, али тешко ономе човеку који изда Сина човечјег! Боље би му било да се није родио тај човек!

И кад јеђаху, узе хлеб, благослови га, и изломи и даде им и рече: Узмите; ово је тело моје.

И узе чашу, захвали Богу и даде је њима, и пише сви из ње.

И рече им: Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе.

Заиста, кажем вам: Нећу више пити од рода чокота до онога дана када ћу га пити новог у царству Божјем.

И кад отпојаше хвалу, изиђоше на Маслинску гору.

И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити, јер је написано: "Ударићу пастира, и овце ће се разбећи".

Али после ускрса свога отићи ћу пре вас у Галилеју.

А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу!

И рече му Исус: Заиста, кажем ти: Ноћас, пре него што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи.

А он још већма говораше: Да бих знао с тобом и умрети, нећу те се одрећи! А тако говораху и сви (остали).

И дођоше на добро које се зове Гетсиманија. И рече ученицима својим: Седите овде док се ја не помолим Богу.

И узе са собом Петра, Јакова и Јована и поче стрепити и бојати се.

И рече им: Жалосна је душа моја до смрти. Останите овде и бдите!

И отиде мало даље, паде на земљу и мољаше се Богу да га, ако је могуће, мимоиђе час.

И рече: Ава, Оче, све је могуће теби. Уклони ову чашу од мене! Али - не што ја хоћу, него што ти хоћеш!

И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне, ти спаваш? Зар не може један час будан бити?

Бдите и молите се Богу да не паднете у напаст. Дух је срчан, али је месо слабо.

И опет отиде и помоли се Богу истим речима.

И кад се врати, нађе их опет где спавају, јер им беху отежале очи, и нису знали шта би му одговорили.

И дође по трећипут и рече им: Једнако спавате и почивате? Доста је. Дође час, ево, Сина човечјег предају у руке грешника.

Устаните, пођимо! Ево издајника мога!

И одмах, док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њиме људи многи с мачевима и батинама, од првосвештеника, књижевника и старешина.

А издајник његов беше им дао знак: Кога ја пољубим, тај је; ухватите га и одведите опрезно.

И чим дође, приступи му и рече: Рави! - и пољуби га.

А они метнуше руке на њега и ухватише га.

А један од оних што стајаху онде, извади мач, удари слугу првосвештеникова и одсече му ухо.

А Исус одговори и рече им: Као на разбојника, изишли сте с мачевима и батинама да ме ухватите.

(А) сваки дан сам био код вас у храму и учио, и нисте ме ухватили. Али (тако би,) да се испуне писма!

И сви га оставише и побегоше.

И иђаше за њим некакав младић који је имао само кошуљу на себи; и ухватише га.

А он остави кошуљу и побеже го.

И одведоше Исуса к првосвештенику, и стекоше се сви првосвештеници, старешине и књижевници.

А Петар иде за њим издалека до у двориште првосвештениково, и сеђаше са слугама и грејаше се код ватре.

А првосвештеници и цео синедрион тражаху сведочанства на Исуса, да га убију, и не нађоше.

Јер многи сведочаху лажно на њега и сведочанства не беху једнака.

Тада усташе неки и сведочаху на њега лажно, говорећи:

Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити овај, рукама начињени храм и за три дана сазидаћу други, који неће бити рукама начињен.

И ни ово њихово сведочанство не беше једнако.

Тада устаде првосвештеник, стаде на среду и упита Исуса: Зар ништа не одговараш (на то) што ови сведоче на тебе?

А он ћуташе и не одговори ништа. А првосвештеник га опет упита и рече му: Јеси ли ти Месија, Син онога који се слави и хвали?

А Исус рече: Јесам, и видећете Сина човечјег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.

А првосвештеник раздера хаљине своје и рече: Шта нам више требају сведоци?

Чули сте хулу. Шта мислите? А они сви рекоше да је заслужио смрт.

И почеше неки пљувати на њега, покрише му лице и бијаху га песницама и говораху му: Прореци! А слуге га бијаху по образима.

И кад Петар беше доле у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових.

И кад виде Петра где се греје, погледа на њега и рече: И ти си био с Исусом Назарећенином.

А он се одрече и рече: Нити знам нити разумем шта ти говориш. И изиђе напоље, пред двориште; и запева петао.

И слушкиња га виде и поче опет говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.

А он се опет одрече. И мало затим опет они што стајаху онде, рекоше Петру: Заиста си од њих, јер си и Галилејац.

А он поче себе проклињати и клети се: Не знам тога човека за кога ви говорите.

И одмах по другипут запева петао. И сети се Петар речи, како му рече Исус: Пре него што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи. И стаде плакати.