Еванђеље по Марку
По Марку, глава 15
И одмах ујутру одлучише првосвештеници са старешинама и књижевницима, и сав синедрион, те Исуса свезаше и одведоше га и предадоше Пилату.
И упита га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А он му одговори: Ти кажеш!
И оптуживаху га првосвештеници јако.
А Пилат га опет упита: Зар ништа не одговараш? Гледај како те оптужују!
Али Исус не одговори више ништа, тако да се Пилат чудио.
А о сваком празнику пасхе пуштао им је по једног сужња кога су искали.
А беше неки Варава у оковима с (другим) бунтовницима, који су у буни учинили крв.
И народ се попе горе и стаде искати (да им учини) као што им је свагда чинио.
А Пилат им одговори: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?
Јер је видео да су га првосвештеници (само) из зависти предали.
Али првосвештеници подговорише народ да им боље пусти Вараву.
А Пилат опет одговори и рече им: А шта да чиним с оним што га зовете царем јудејским?
А они повикаше: Распни га!
А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они још већма повикаше: Распни га!
А Пилат, желећи да угоди народу, пусти им Вараву, а Исуса ишиба и предаде га да га разапну.
А војници га одведоше унутра у двор, у преториум, и сазваше сву чету војника.
И обукоше му скерлетну кабаницу и метнуше на њега венац од трња, што су га оплели,
и стадоше га поздрављати: Здраво, царе јудејски!
И бејаху га трском по глави и пљуваху на њега, и, падајући на колена, клањаху му се.
И кад му се наругаше, свукоше с њега скерлетну кабаницу и обукоше га у његове хаљине па га изведоше да га разапну.
И натераше једног пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који је ишао из поља, да му понесе крст.
И доведоше га на место Голгота, т.ј. преведено: Лубања.
И даваху му да пије вино са смирном, али он не узе.
Тада га разапеше и разделише хаљине његове бацајући коцку за њих, ко ће шта узети.
А беше трећи час кад га разапеше.
И беше натписан натпис кривице његове: Цар јудејски.
И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а другог с леве стране његове.
И испуни се писмо које каже: И метнуше га међу злочинце.
И који пролажаху, хуљаху на њега, махаху главама својим и говораху: Уа! Ти што рушиш храм и за три дана саграђујеш,
помози сам себи и сиђи с крста!
Тако се и првосвештеници с књижевницима ругаху, говорећи један другоме: Другима поможе, а себи не може да помогне -
Месија, цар Израиљев! Нека сиђе сад с крста, да видимо и верујемо! Па и с њим разапети ругаху му се.
А кад дође шести час, тама би по свој земљи до часа деветога.
А деветог часа повика Исус из гласа: Елои, Елои, лама савахтани?, т.ј. преведено: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
И кад то чуше неки од оних што стајаху онде, рекоше: Ето зове Илију!
А један отрча и напуни сунђер оцта, натаче га на трску и појаше га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
А Исус повика из гласа и издахну.
И завеса у храму раздера се на двоје, од горе до доле.
А кад капетан који је тамо стајао пре њему, виде да тако издахну, рече: Овај је човек заиста био син Божји.
А гледаху и жене издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија, мати Јакова малог и Јосије, и Саломија,
које су га још у Галилеји пратиле и служиле му, - и многе друге које су с њим дошле биле у Јерусалим.
И кад се већ смркло - зато што је био дан спремања, т.ј. дан уочи суботе -
дође Јосиф из Ариматеје, угледан саветник, који је и сам чекао царства Божјег, усуди се и уђе к Пилату и заиска тело Исусово.
А Пилат се зачуди да је већ умро, па дозва капетана и запита га да ли је већ умро.
И кад дозна од капетана, поклони мртво тело Јосифу.
Овај купи платна, скину га, обави платном и метну га у гроб који беше исечен у камену и навали камен на врата од гроба.
А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где га метнуше.
