Еванђеље по Марку

И дођоше на другу страну мора, у земљу герасинску.

И кад изиђе из чамца, одмах га срете човек с нечистим духом.

Овај је живео у гробовима, и више га нико ни ланцем није могао свезати;

јер су му много пута свезали били ноге и руке, па је ланце на рукама искидао и пута сатро, и нико га није могао укротити.

И једнако, ноћ и дан, био је у гробовима и у горама, и викао је и ударао је себе камењем.

А кад спази Исуса издалека, потрча, паде пред њега

Беше му, наиме, рекао: Изиђи, душе нечисти, из човека!

И запита га: Како ти је име? И рече му: Легион ми је име, јер нас је много.

И много га мољаше да их не истера из оне земље.

А пасао је онде, на брегу, велик чопор свиња.

И замолише га: Пусти нас у свиње, да у њих уђемо.

И допусти им. И нечисти духови изиђоше и уђоше у свиње. И навали чопор са стрмени у море, око две хиљаде комада, и потопише се у мору.

А свињари побегоше и јавише у граду и по мајурима; и људи дођоше да виде шта је било.

И кад дођоше к Исусу, видеше беснога у коме је био легион, где седи обучен и паметан, и уплашише се.

А они који су видели, испричаше им шта би са бесним и догађај са свињама.

И стадоше га молити да оде из њихова краја.

И кад хтеде да уђе у чамац, замоли га онај што је био бесан, да га може пратити.

И не даде му, него му рече: Иди кући, к својима, и кажи им шта ти Господ учини и како се смилова на тебе.

И оде и поче проповедати у Декапољу што му учини Исус, и сви се дивљаху.

И кад Исус опет пређе чамцем на другу страну, скупи се око њега много народа. А он беше крај мора.

И дође један од архисинагога, по имену Јаир. Кад га виде, паде пред ноге његове

и мољаше га врло: )ерка је моја на самрти, ходи, метни на њу руке, да оздрави и остане у животу.

И оде с њим. А за њим иђаше много народа, и гураху га.

Беше ту и жена нека, која је дванаест година боловала од течења крви.

Много је пропатила од многих лекара и потрошила је све што је имала, али се ништа није помогла, него јој је још горе било.

Чула је за Исуса, па дође с народом и дотаче се састраг хаљине његове.

Јер говораше: Дотскнем ли се само хаљина његових, оздравићу.

И одмах пресахну извор крви њезине, и осети у телу да се излечи од болести.

А Исус одмах осети да сила изиђе из њега, окрену се у гомили и рече: Ко се то дотаче мојих хаљина -

А ученици његови рекоше му: Видиш како те народ тиска, и питаш: Ко ме се дотаче?

И обзираше се да види ону која то учини.

А жена, знајући што јој се догодило, дође са страхом и трепетом, паде пред њега и каза му сву истину.

А он јој рече: Кћери, вера твоја помогла ти је. Иди с миром, и буди здрава од своје болести!

Још он говораше, а дођоше од архисинагога и рекоше: Твоја је кћи умрла; шта већ трудиш учитеља?

А Исус чу што рекоше и рече архисинагогу: Не бој се, само веруј!

И не даде за собом ићи никоме осим Петру, Јакову и Јовану, брату Јаковљеву.

И дођоше у кућу архисинагогову, и виде вреву, плач и јаук велик.

И уђе и рече им: Шта сте узаврели и плачете? Дете није умрло, него спава.

И подсмеваху му се. А он истера све, узе оца детињег и матер и своје пратиоце и уђе где беше дете.

И узе дете за руку и рече јој: Талита куми - т.ј. преведено: Девојко, теби говорим, устани!

И одмах уста девојка и хођаше - била је, наиме, од дванаест година. И запрепастише се.

И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече да јој се да да једе.