Еванђеље по Марку
По Марку, глава 7
И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
И видеше неке од ученика његових да нечистим т.ј. неопраним рукама једу.
Фарисеји, наиме, и сви Јудеји, држећи се онога што им је остало од старих, не једу док добро не оперу руке.
И кад дођу с трга, не једу док се не оперу. И има још много чега што су примили да држе: перу чаше, крчаге и посуђе од меди.
И запиташе га фарисеји и књижевници: Зашто твоји ученици не живе као што нам је остало од старих, него једу нечистим рукама?
А он им рече. Добро је пророковао Исаија за вас претворице, као што је написано: "Овај ме народ поштује уснама, али срце њихово је далеко од мене;
но залуд ме поштују, кад уче заповестима људским".
Остависте заповест Божју и држите се предања људског.
И рече им: Добро знате да укидате заповест Божју, да би сачували своје предање.
Јер Мојсије рече: "Поштуј оца свога и матер своју" и: "Који ружи оца или матер, смрћу да умре".
А ви кажете: Ако човек каже оцу или матери: Корван т.ј. дар је чиме бих ти ја могао помоћи -
и не дате му ништа више учинити оцу или матери.
Тако укидате реч Божју својим предањем што сте га предали. И тако шта много чините.
И дозва опет народ и рече им: Чујте ме сви и разумејте!
Ништа не улази споља у човека што би га могло опоганити, него што излази из човека, то је оно што погани човека.
Ко има уши да чује, нека чује!
И кад од народа дође кући, питаху га ученици његови за причу.
И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар вам није јасно да што год споља улази у човека, не може га опоганити?
Јер не улази у срце његово, него у трбух, и одлази у заход. Тако је сва јела прогласио за чиста.
И рече: Што излази из човека, то погани човека.
Јер изнутра, из срца људског, излазе зле мисли: блуд, крађе, убиства,
прељубе, лакомства, злоће, лукавства, раскошан живот, завист, хуљење, охолост, безумље.
Сва ова зла изнутра долазе и погане човека.
И подиже се оданде и отиде у крајеве тирске. И уђе у кућу једну и хтео је да нико не дозна, али се није могао сакрити.
Одмах чу за њега жена нека у чијој је ћерчици био нечист дух, па дође и паде к ногама његовим.
А жена та беше незнабошкиња, родом Сирофиничанка. И мољаше га да истера демона из кћери њезине.
И рече јој: Чекај да се прво деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити га псима.
А она одговори и рече му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дечјих!
И рече јој: За ту реч иди, изишао је демон из кћери твоје.
И отиде кући својој и нађе дете где лежи на постељи, а демона више није било у њему.
И опет отиде из крајева тирских и преко Сидона дође на море галилејско, усред Декапоља.
И доведоше му глува и мутава, и мољаху га да метне на њега руку.
И узе га из народа насамо, метну прсте своје у уши његове и пљувачком овлажи језик његов.
Па погледа на небо, уздахну и рече му: Ефата т.ј. отвори се!
И отворише му се уши, и одмах се раздреши свеза језика његова, и говораше лепо.
И запрети им да никоме не казују; али колико им он забрањиваше, они још већма разглашиваху.
И дивљаху се врло и говораху: Све је добро учинио, и глуве чини да чују и неме да говоре.
