Еванђеље по Марку
По Марку, глава 8
У то време беше опет много народа на окупу, и како нису имали шта јести, дозва ученике и рече им:
Жао ми је народа што већ три дана стоје код мене и немају шта да једу.
Псал.:86:15 Псал.:11:4 Псал.:45:9 Мар.:1:41 Јован:13:15 Јевр.:2:17 Јевр.:4:15 Јевр.:5:2 1 Пет.:2:21 1 Јов.:2:6 Ако их гладне отпустим кућама њиховим, сустаће на путу. Неки од њих дошли су из далека.
И одговорише му ученици његови: Како се могу ови овде у пустињи нахранити хлебом?
И запита их: Колико имате хлебова? А они рекоше: Седам.
Тада заповеди народу да се пруже по земљи. И узе оних седам хлебова, захвали Богу, изломи их и даде их ученицима својим да их раздаду. И раздадоше их народу.
А имаху и мало рибица. И благослови их и рече да и њих раздаду.
И једоше и наситише се, и накупише комада што претече, седам котарица.
А беше их око четири хиљаде. И отпусти их.
И одмах уђе у чамац с ученицима својим и дође у околину далманутску.
И изиђоше фарисеји и почеше се препирати с њим. Кушајући га. искаху од њега знак с неба.
И уздахну духом својим и рече: Зашто овај род тражи знак? Заиста, кажем вам, неће се дати роду овоме знак!
И остави их, уђе опет у чамац и отиде на другу страну.
И заборавише понети хлеба, и немаху са собом у чамцу до један хлеб.
И заповеди им: Пазите, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова!
И говораху један другоме. Хлеба немамо!
Он је знао то и рече им: Што говорите да немате хлеба - Зар још не схваћате, нити разумете? Је ли одрвенило срце ваше?
Очи имате и не видите, уши имате и не чујете? И не памтите ли:
Кад изломих оних пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше му: Дванаест.
И кад оних седам на четири хиљаде, колико котарица пуних комада накупите? И рекоше: Седам.
И рече им: Још не верујете?
И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једног слепог, и мољаху га да га се дотакне.
И узе слепога за руку и изведе га напоље из села. И пљуну му у очи, метну руке на њега и запита га: Видиш ли што?
И погледа и рече: Видим људе где иду, чине ми се као дрва.
Онда му опет метну руке на очи; и погледа јако и исцели се, и виде све лепо.
И посла га кући његовој и рече: Не иди у село!
И отиде Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове. И путем питаше ученике своје и рече им: Шта говоре људи, ко сам ја?
А они му рекоше: Јован Крститељ, други говоре да си Илија, а трећи да си који од пророка.
А он их питаше: А шта ви велите, ко сам ја? А Петар одговори и рече му: Ти си Месија.
И запрети им да ником не казују за њега.
И поче их учити: Син човечји мора много пострадати, старешине, првосвештеници и књижевници одбациће га, убиће га и после три дана устаће.
И то је рекао сасвим отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити.
А он се окрену, и кад виде ученике своје, укори Петар и рече: Иди од мене, сотоно, јер ти мисли нису божанске, него људске!
И дозва народ с ученицима својима и рече им: Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој и пође за мном!
Јер ко хоће да сачува живот свој, изгубиће га; а ко изгуби живот свој због мене и еванђеља, сачуваће га.
Јер шта вреди човеку да задобије сав свет, а животу своме науди?
Јер чиме ће човек откупити живот свој?
Јер ко се мене и мојих речи стиди у роду овом прељуботворном и грешном, тога ће се и Син човечји стидети кад дође у слави Оца свога са светим анђелима.
