Еванђеље по Луци

Како су (већ) многи покушали да опишу догађаје који су се збили међу нама,

као што нам их предаше први самовици и слуге речи,

намислих и ја, пошто сам све добро испитао од почетка, да ти то, силни Теофиле, по реду напишем,

да видиш да су истините речи што си их чуо.

У време Ирода, цара јудејског, беше неки свештеник по имену Захарија, од чреде Авијине. Жена његова беше од кћери Аронових и звала се Јелисавета.

Обоје беху праведни пред Богом и живљаху по свима заповестима и наредбама Господњим без мане.

Деце нису имали, јер Јелисавета беше нероткиња, и обоје беху већ стари.

А догоди се кад је он служио по реду чреде своје пред Богом,

да, по обичају свештенства, на њега паде коцка да уђу у храм Господњи и да кади.

А све мноштво народа напољу се Богу молило у време кађења.

И јави му се анђео Господњи, стојећи с десне стране кадионог жртвеника.

И кад (га) Захарија виде, уплаши се и спопаде га страх.

А анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја: жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

И радоваћеш се и веселити, и многи ће се обрадовати његову рођењу.

Јер ће бити велик пред Господом; вина и сикера неће пити, и Духа светога напуниће се још у утроби матере своје.

И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу, Богу њихову,

и он ће ићи пред њим у духу и сили Илијиној, да обрати срца отаца к деци и непокорне к мислима праведних, да спреми Господу народ ваљан.

И Захарија рече анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар, и жена је моја у годинама.

И анђео одговори и рече му: Ја сам Гаврил који стоји пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

И, ето, онемећеш и нећеш моћи говорити до онога дана када ће се то збити, зато што ниси веровао мојим речима, које ће се испунити у своје време.

И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се задржао у храму.

А кад изиђе, не могаше им говорити. Тада разумеше да му се неко јавио у храму. И он им даваше знакове, и оста нем.

И кад се навршише дани његове службе, отиде кући својој.

А после ових дана заче Јелисавета, жена његова, и крила се пет месеци, говорећи:

Тако ми учини Господ у дане кад науми да уклони срамоту моју међу људима.

А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет,

и девојци, заручници човека по имену Јосифа, из дома Давидова. А девојци беше име Марија.

И уђе к њој и рече: Здраво, ти која си стекла милост Божју, Господ (је) с тобом!

А њу ове речи збунише и размишљаше какав би ово поздрав био.

А анђео јој рече. Не бој се, Марија; јер си нашла милост у Бога.

И, ето, зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус.

Овај ће бити велики назваће се син Највишега, и даће му Господ Бог престо Давида, оца његова.

И цареваће у дому Јаковљеву вечно, и царству његову неће бити краја.

А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за човека?

И, ето, Јелисавета, рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој коју зову нероткињом.

Јер у Бога је све могуће.

А Марија рече: Ево слушкиње Господње; Нека ми буде по речи твојој. И отиде од ње анђео.

А Марија се тих дана подиже и похита у горски крај, у један град Јудин.

И уђу у кућу Захаријину и поздрави Јелисавету.

И кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њезиној. И Јелисавета се напуни Духа светога,

и повика из гласа и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје!

И откуда мени то да дође и мени мати Господа мога?

Јер, ето, кад дође глас поздрава твога у уши моје, радосно заигра дете у утроби мојој.

И благо оној која верова да ће се извршити што јој је Господ рекао!

А Марија рече: Велича душа моја Господа,

и радује се дух мој Богу, Спаситељу моме,

што погледа на незнатну слушкињу своју. Јер, ето, одсад ће ме блаженом звати сви нараштаји,

што ми велико (дело) учини Силни, чије је име свето

и који је вечно милостив онима који га се боје.

Показа силу мишицом својом, разби поносите у мислима срца њихова,

збаци силне с престола и подиже мале,

гладне напуни блага, а богате отпусти празне.

Прихвати Израиља, слугу свога, да се сети милости

- као што говораше оцима нашим - према Авраму и семену његову до века.

И остаде Марија ко ње око три месеца, па се онда врати кући.

А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

И чуше њени суседи и родбина да јој је Господ учинио велику милост, и радоваху се с њом.

И у осми дан дођоше да обрежу дете, и називаху га, по имену оца његова, Захарија.

Али мати његова рече: Не, него нека буде Јован.

И рекоше јој: Никог нема у родбини твојој који би се тако звао.

И дадоше знак оцу његову, како би он хтео да му буде име.

И заиска таблицу и написа ово: Јован му је име. И зачудише се сви.

И одмах му се отворише уста и језик његов, и говораше и слављаше Бога.

И уђе страх у све њихове суседе, и у свој планини јудејској говорило се о свему овоме.

И сви који чуше, метнуше то у срце своје и говораху: Шта ли ће бити од овог детета? Јер рука Господња беше с њим.

И Захарија, отац његов, напуни се Духа светога и изговори пророчке речи:

Слава Господу, Богу Израиљеву, што походи и избави народ свој,

и подиже нам рог спасења у дому Давида, слуге свога,

као што је говорио устима својих светих пророка од памтивека,

избављење од наших непријатеља и из руку свих који мре на нас,

да учини милост оцима нашим и да се сети свога светога савеза,

заклетве којом се заклео Авраму, оцу нашем, да ће нам дати

да му, избављени из руку непријатељских, без страха служимо

у светлости и праведности правој догод смо живи.

А ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи пред Господом да му спремиш путеве,

народ његов да научиш да је спасење у опроштењу греха њихових,

по милостивом срцу Бога нашега, по коме ће нас посетити светлост с висине,

да обасја оне који седе у тами и сену смртном, да упути ноге наше на пут мира.

А дете је расло и јачало је духом. И било је у пустињи док се не показа Израиљу.