Еванђеље по Луци
По Луци, глава 11
И кад се мољаше Богу на једном месту, па преста, рече му један од његових ученика: Господе, научи нас молити се Богу, као што је и Јован научио своје ученике.
А он им рече: Кад се молите Богу, говорите: Оче, да се свети име твоје! Да дође царство твоје!
Хлеб наш потребни даји нам сваки дан!
И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо свакоме своме дужнику! И не наведи нас у искушење!
И рече им: Који од вас има пријатеља, и оде му у поноћи и каже му: Пријатељу, узајми ми три хлеба,
јер ми дође пријатељ с пута, и немам шта да му изнесем -
а он изнутра да одговори: Не узнемируј ме, врата су већ затворена, и деца су моја са мном у постељи; не могу устати да ти дам?
Кажем вам: Ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, за његов безобразлук устаће и даће му што му треба.
Па и ја вама кажем: Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.
Јер сваки који иште, добива, и који тражи, налази, и који куца, отвара му се.
Који је међу вама отац, у кога ако син заиште рибе, да му да место рибе змију?
Или ако заиште јаје, да му да скорпију?
Кад, дакле, ви, зли будући, умете да дајете добре даре деци својој, колико ће пре Отац небески дати Духа светога онима који ишту у њега!
И изгна демона који је био нем. А кад демон изиђе, проговори неми. И дивио се народ.
А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула, старешине демонскога, гони напоље демоне.
А други, кушајући га, искаху од њега знак с неба.
А он је знао мисли њихове и рече им: Свако царство које се против самога себе разделило, опустеће, и срушиће се кућа на кућу.
А ако се и сотона против самога себе разделио, како ће остати царство његово? - јер ви кажете да ја помоћу Веелзевула терам напоље демоне.
А ако ја помоћу Веелзевула терам напоље демоне, ваши синови чијом помоћу терају? Зато ће вам они бити судије.
А ако ја прстом Божјим гоним напоље демоне, онда је дошло до вас царство Божје.
Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
али ако навали на њега јачи од њега и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је отео од њега.
Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа.
Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места и тражи покоја. И кад не нађе, каже: Да се вратим у свој дом откуда сам изишао.
И кад дође, нађе га почишћена и украшена.
Тада одлази и узима седам других духова, горих од себе, и уђу и живе онде, и бива последње стање тога човека горе од првога.
А кад он то каза, подиже глас једна жена из народа и рече му: Благо утроби која те је носила и сисама које си сисао!
А он рече: Благо онима који слушају реч Божју и држе је!
А кад се народ стаде скупљати, поче говорити: Род је овај зао род. Тражи знак, али му се неће дати знак осим знака Јонина.
Јер као што је Јона био знак Ниневљанима, тако ће и Син човечји бити овоме роду.
Царица јужна устаће о суду с људима рода овога и осудиће их; јер она дође с краја земље да чује мудрост Соломонову - а, гле, овде је више од Соломона!
Ниневљани ће устати о суду с родом овим и осудиће га; јер се они покајаше на проповед Јонину - а, гле, овде је више од Јоне!
Нико не меће запаљена жишка на сакривено место, нити под мерицу, него на светњак, да виде светлост они који улазе.
Светило телу је око твоје. Ако је око твоје здраво, онда је и све тело твоје светло; а ако не ваља, онда је и тело твоје тамно.
Гледај, дакле, да светлост која је у теби, не буде тама!
Ако је, дакле, све твоје тело светло, да нема ниједног дела тамна, биће све (тако) светло као кад те светило обасјава светлошћу.
А кад говораше, умоли га један фарисеј да обедује у њега. И уђе у кућу и леже за трпезу.
А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не опра пре обеда.
А Господ му рече: Да, ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра сте пуни грабежа и злоће.
Будале, зар није онај који је начинио споља, и изнутра начинио?
Али дајите милостињу од онога што је унутра, и, гле, све вам је чисто.
Но тешко вама фарисејима, што дајете десетак од метвице, руте и сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божју! Ово је требало чинити, а оно не остављати.
Тешко вама фарисејима, што волите прва места по синагогама и поздраве на трговима!
Тешко вама што сте као сакривени гробови, и људи који иду по њима, не знају то!
А један од законика одговори му: Учитељу, овим речима вређаш и нас.
А он рече: Тешко и вама законицима, што товарите на људе бремена тешка за ношење, а сами једним прстом својим нећете да их се дотакнете!
Тешко вама што зидате споменике пророцима, а ваши су их оцеви побили.
Тако сведочите и одобравате дела својих отаца: они су их побили, а ви зидате.
Зато мудрост Божја и рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, друге протерати.
Да се иште од рода овога крв свих пророка која је проливена од постања света:
од крви Авељеве до крви Захаријине, који погибе између жртвеника и храма. Да, кажем вам, искаће се од рода овога!
Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, али не дадосте ни онима који хтедоше да уђу.
И кад отиде оданде, почеше књижевници и фарисеји јако мрзити на њега и питаху га много шта,
вребајући и пазећи на њега, не би ли што уловили из уста његових.
