Еванђеље по Луци
По Луци, глава 18
А каза им причу како треба свагда да се моле Богу, без умора.
И рече: У једном граду беше један судија који се Бога није бојао и за људе није марио.
А беше у томе граду (и) једна удовица, која је долазила к њему и говорила: Одбрани ме од мога супарника!
И неко време није хтео. А после рече у себи: Ако се и не бојим Бога и не марим за људе,
но будући да ми ова удовица досађује, одбранићу је, да не би најпосле дошла и избила ме.
И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија!
А Бог зар да не одбрани избраних својих који му вичу дан и ноћ, и зар да оклева с њима?
Кажем вам: Одбраниће их брзо! Али хоће ли Син човечји, кад дође, наћи веру на земљи?
А и некима који мишљаху за себе да су праведни и друге презираху, каза ову причу:
Два човека отидоше горе у храм да се моле Богу, један фарисеј, а други цариник.
Фарисеј стаде и овако се мољаше у себи: Боже, хвала ти што нисам као други људи, разбојници, неправедници, прељубочиници, или и као овај цариник.
Постим двапут у недељи, дајем десетак од свега што добијем.
А цариник стајаше издалека и не хтеде ни очију подићи на небо, него бијаше прса своја и говораше: Боже, милостив буди мени грешноме!
Кажем вам, овај отиде оправдан својој кући, онај не. Јер сваки који се сам подиже, понизиће се, а који се сам понижује, подигнуће се.
А доношаху му и малу децу да их се дотакне. Кад то видеше ученици, укорише их.
А Исус их дозва к себи и рече: Пустите децу нека долазе к мени и не браните им; јер је такових царство Божје.
Заиста, кажем вам: Који не прими царства Божјег као дете, неће ући у њега.
И запита га један старешина. Учитељу добри, шта да учиним да наследим живот вечни?
А Исус му рече: Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим једнога Бога.
Заповести знаш: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, поштуј оца свога и матер своју.
А он рече: Свега сам се овога држао од младости.
А кад Исус чу то, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и ираздај сиромасима, и имаћеш блага на небу; па хајде за мном!
А кад он чу то, постаде врло жалостан, јер је био врло богат.
А кад га Исус виде (жалосна), рече: Како је тешко богатима ући у царство Божје!
Лакше је камили проћи кроз изглене уши, него ли богатоме ући у царство Божје!
А они који чуше, рекоше: Па ко се може спасти?
А он рече: Што је у људи немогуће, могуће је у Бога.
А Петар рече: Ето ми смо оставили своје имање и идемо за тобом.
А он им рече: Заиста, кажем вам: Нема ниједнога који би ради царства Божјег оставио кућу, жену, браћу, родитеље или децу,
а да неће примити много више у ово време, и на свету који ће доћи, живот вечни.
И узе дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци написали за Сина човечјег.
Предаће га незнабошцима, ругаће му се, мучиће га и попљуваће га.
Пошто га ишибају, убиће га, и трећи дан ће устати.
Но они не разумеше ништа од овога; ова реч беше сакривена од њих, и не разумеше што им се каза.
А кад се приближи Јерихону, слепац неки сеђаше крај пута и прошаше.
И кад чу народ где пролази, запита шта је то.
И казаше му: Исус Назарећанин пролази.
Тада повика: Исусе, сине Давидов, смилуј се на мене!
А они што иђаху напред, кораху га да ућути. А он још већма викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене!
И Исус стаде и заповеди да му га доведу. Кад му се приближи, запита га:
Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам.
Тада му Исус рече: Прогледај! Вера ти је твоја помогла.
И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који виде, хваљаше Бога.
