Еванђеље по Луци
По Луци, глава 19
И уђе у Јерихон и пролажаше кроз њега.
И, гле, беше ту човек по имену Закхеј, који је био старешина царинички, и био је богат.
Хтео је да види Исуса ко је, али није могао од народа, јер је био малога раста.
И потрча напред и попе се на једну дивљу смокву да га види, јер му је онуда ваљало проћи.
Кад Исус дође на то место, погледа горе и рече му: Закхеју, сиђи брзо доле, јер ми данас ваља бити у твојој кући!
И сиђе брзо и прими га радујући се.
И сви који видеше, гунђаху: Грешноме човеку дође у кућу.
А Закхеј приступи и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, а ако сам од кога што неправедно узео, вратићу му четвороструко!
А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој, јер је и он син Аврамов.
Јер Син човечји дође да тражи и спасе што је изгубљено.
А кад они чуше то, каза још једну причу, јер је био близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божје.
Рече, дакле: Један племић отиде у далеку земљу да прими царско достојанство и да се (онда) врати.
И дозва десет својих слугу, даде им десет мина и рече им: Тргујте док се ја не вратим.
А суграђани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике да кажу: Нећемо да овај царује над нама.
А кад се он врати са царским достојанством, рече да му дозову оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.
И дође први и рече: Господару, твоја мина донесе десет мина.
И рече му: Добро, добри слуго; кад си у најмањем био веран, ево ти власт над десет градова.
И дође други и рече. Твоја мина, господару, донесе пет мина.
А он и овоме рече. И ти буди над пет градова.
И трећи дође и рече: Господару, ево твоја мина коју сам чувао у убрусу.
Бојао сам те се, јер си човек жесток: узимаш што ниси оставио и жњеш што ниси сејао.
Рече му: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја жесток човек, да узимам што нисам оставио и жњем што нисам сејао?
Па зашто ниси дао мој новац у мењачницу? И ја бих га, по своме доласку с каматом примио.
И рече онима што стајаху онде: Узмите од њега мину и подајте је ономе што има десет мина!
И рекоше му: Господару, он има десет мина!
Кажем вам: Свакоме који има, даће се, а од онога који нема, узеће се и оно што има.
А те моје непријатеље, кој нису хтели да ја будем цар над њима, доведите овамо и посеците их преда мном!
И кад ово каза, пође напред и иђаше горе у Јерусалим.
И кад се прибижи Витфази и Витанији, ка гори која се звала Маслинска, посла двојицу од ученика
и рече: Идите у село према вама, и кад уђете у њега, наћи ћете у њему магаре привезано, на коме човек још није седео. Одрешите га и доведите.
И ако вас ко упита: зашто га дрешите? овако му кажите: Треба Господу.
И послани отидоше и нађоше као што им је рекао.
А кад они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: Зашто дрешите магаре?
А они рекоше: Треба Господу,
И доведоше га к Исусу, бацише своје хаљине на магаре и посадише Исуса.
И кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
А кад се већ приближио да сиђе с Маслинске горе, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога из гласа за сва чудеса што су их видели,
и рекоше: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
А неки фарисеји из гомиле рекоше му: Учитељу, забрани ученицима својим!
И одговори им: Кажем вам, ако ови ућуте, камење ће викати!
и рече: О кад би и ти данас знао што је за твој мир! Али је сад сакривено од очију твојих.
Доћи ће дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, опколиће те и наваљиваће на тебе са свих страна.
Разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао времена када си похођен.
и рече им: У писму стоји: "И дом мој нека је дом молитве", а ви начинисте од њега разбојничку пећину!
И учио је сваки дан у храму. А првосвештеници, књижевници и старешине народне гледаху да га погубе.
Али не нађоше шта би учинили, јер је сав народ ишао за њим и слушао га је.