Еванђеље по Луци

И уђе у Јерихон и пролажаше кроз њега.

И, гле, беше ту човек по имену Закхеј, који је био старешина царинички, и био је богат.

Хтео је да види Исуса ко је, али није могао од народа, јер је био малога раста.

И потрча напред и попе се на једну дивљу смокву да га види, јер му је онуда ваљало проћи.

Кад Исус дође на то место, погледа горе и рече му: Закхеју, сиђи брзо доле, јер ми данас ваља бити у твојој кући!

И сиђе брзо и прими га радујући се.

И сви који видеше, гунђаху: Грешноме човеку дође у кућу.

А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој, јер је и он син Аврамов.

Јер Син човечји дође да тражи и спасе што је изгубљено.

А кад они чуше то, каза још једну причу, јер је био близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божје.

Рече, дакле: Један племић отиде у далеку земљу да прими царско достојанство и да се (онда) врати.

И дозва десет својих слугу, даде им десет мина и рече им: Тргујте док се ја не вратим.

А суграђани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике да кажу: Нећемо да овај царује над нама.

А кад се он врати са царским достојанством, рече да му дозову оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.

И дође први и рече: Господару, твоја мина донесе десет мина.

И рече му: Добро, добри слуго; кад си у најмањем био веран, ево ти власт над десет градова.

И дође други и рече. Твоја мина, господару, донесе пет мина.

А он и овоме рече. И ти буди над пет градова.

И трећи дође и рече: Господару, ево твоја мина коју сам чувао у убрусу.

Бојао сам те се, јер си човек жесток: узимаш што ниси оставио и жњеш што ниси сејао.

Рече му: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја жесток човек, да узимам што нисам оставио и жњем што нисам сејао?

Па зашто ниси дао мој новац у мењачницу? И ја бих га, по своме доласку с каматом примио.

И рече онима што стајаху онде: Узмите од њега мину и подајте је ономе што има десет мина!

И рекоше му: Господару, он има десет мина!

Кажем вам: Свакоме који има, даће се, а од онога који нема, узеће се и оно што има.

А те моје непријатеље, кој нису хтели да ја будем цар над њима, доведите овамо и посеците их преда мном!

И кад ово каза, пође напред и иђаше горе у Јерусалим.

И кад се прибижи Витфази и Витанији, ка гори која се звала Маслинска, посла двојицу од ученика

и рече: Идите у село према вама, и кад уђете у њега, наћи ћете у њему магаре привезано, на коме човек још није седео. Одрешите га и доведите.

И ако вас ко упита: зашто га дрешите? овако му кажите: Треба Господу.

И послани отидоше и нађоше као што им је рекао.

А кад они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: Зашто дрешите магаре?

А они рекоше: Треба Господу,

И доведоше га к Исусу, бацише своје хаљине на магаре и посадише Исуса.

И кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

А кад се већ приближио да сиђе с Маслинске горе, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога из гласа за сва чудеса што су их видели,

и рекоше: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

А неки фарисеји из гомиле рекоше му: Учитељу, забрани ученицима својим!

И одговори им: Кажем вам, ако ови ућуте, камење ће викати!

И кад се прибижи и угледа град, заплака за њим

и рече: О кад би и ти данас знао што је за твој мир! Али је сад сакривено од очију твојих.

Доћи ће дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, опколиће те и наваљиваће на тебе са свих страна.

Разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао времена када си похођен.

И уђе у храм и стаде напоље гонити оне што продаваху у њему

и рече им: У писму стоји: "И дом мој нека је дом молитве", а ви начинисте од њега разбојничку пећину!

И учио је сваки дан у храму. А првосвештеници, књижевници и старешине народне гледаху да га погубе.

Али не нађоше шта би учинили, јер је сав народ ишао за њим и слушао га је.