Еванђеље по Луци
По Луци, глава 20
И кад је једнога дана учио народ у храму и проповедао еванђеље, приступише му првосвештеници и књижевници са старешинама
и рекоше му: Кажи нам: Каквом влашћу чиниш то, или ко је тај који ти даде ту власт?
А он им одговори: И ја ћу вас питати једну реч, па ми кажите:
Крштење Јованово - беше ли с неба или од људи?
А они помишљаху у себи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му не веровасте?
А ако кажемо: Од људи, сав ће нас народ побити камењем, јер је уверен да је Јован пророк.
И одговорише да не знају откуда је.
И Исус им рече: Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.
А народу поче казивати ову причу: Један човек посади виноград, даде га виноградарима и отиде на подуго времена.
А кад дође време, посла к виноградарима слугу да му даду од виноградскога рода. Али виноградари га избише и послаше празна.
И посла опет, другога слугу: А они и тога избише и осрамотише и послаше празна.
И посла и трећега. А они и овога ранише и избацише напоље.
Онда рече господар од винограда: Шта да чиним? Послаћу сина свога милога; можда ће се од њега стидети.
А кад га виноградари видеше, рекоше један другоме: Ово је наследник; ходите да га убијемо, да наше буде наследство.
И избацише га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар од винограда?
Доћи ће и погубиће те виноградаре, и даће виноград другима. А кад они то чуше, рекоше: Не дао Бог!
А он погледа на њих и рече: Шта значи, дакле, ово у писму: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони"?
Сваки који падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, сатрће га.
И гледаху књижевници и првосвештеници да (још) онога часа дигну руке на њега, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да се ова прича њих тицала.
И пазили су на њега, па послаше вребаче, који су се градили као да су праведни, да би га ухватили у речи, па да га предаду власти и сили прокураторовој.
И упиташе га: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко него заиста учиш путу Божјем -
можемо ли ми плаћати цару царевину или не?
А он разуме њихово лукавство и рече им:
Покажите ми динар! Чији је лик и натпис на њему? А они рекоше: Царев.
А он им рече: Подајте, дакле, што је царево, цару, и што је Божје, Богу!
И не могоше га ухватити у речи пред народом, и, дивећи се његову одговору, умукоше.
И приступише неки садукеји - који кажу да нема ускрса - и запиташе га:
Учитељу, Мојсије нам написа: "Ако коме умре брат који има жену, а деце нема, да брат његов узме жену и подигне пород брату своме".
Беше, дакле, седморо браће. Први узе жену и умре без деце.
И узе је други,
па и трећи, а тако и сва седморица не оставише деце и помреше.
Најпосле умре и жена.
О ускрсу, дакле, кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
И рече им Исус: Деца овога света жене се и удају,
а који се удостоје да добију онај свет и ускрс из мртвих, нити ће се женити нити удавати.
Јер не могу више ни умрети; јер су као анђели, и синови су Божји, кад су синови ускрса.
А да мртви устају, то и Мојсије показа на месту о купини, где Господа назива Богом Аврамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.
А Бог није Бог мртвих, него живих; јер су њему сви живи.
А неки од књижевника одговорише: Учитељу, добро си казао!
И више ништа нису смели да га питају.
А он им рече: Како говоре да је Месија син Давидов?
Јер сам Давид каже у псалтиру: "Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране
док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим".
Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је онда син?
А кад је сав народ слушао, рече ученицима:
Чувајте се од књижевника, који радо иду у таларима, воле поздраве по трговима, прва места по синагогама и прочеља на гозбама,
који једу куће удовичке и лажно се моле Богу дуго. Ови ће тим већма бити осуђени!
