Еванђеље по Луци

А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб и донесоше мирисе што их спремише.

Али нађоше камен одваљен од гроба,

И кад уђоше, не нађоше тела Господа Исуса.

Кад се оне чуђаху томе, гле, два човека стадоше пред њих у сјајним хаљинама.

Оне се уплашише и оборише лица к земљи, а ови им рекоше: Што тражите живога међу мртвима?

Није овде, него устаде. Сетите се како вам је говорио још кад је био у Галилеји:

Син човечји треба да се преда у руке грешних људи и да се разапне и трећи дан да устане.

И сетише се његових речи;

вратише се од гроба и јавише све ово једанаесторици и свима осталима.

Марија Магдалина, Јована, Марија Јаковљева и остале с њима казаше ово апостолима.

А њима се ове речи учинише као бенетање, и не вероваху им.

А Петар устаде и отрча ка гробу; нагнувши се, виде само повоје, и отиде чудећи се у себи шта би.

И, гле, двојица од њих иђаху истога дана у село које је од Јерусалима далеко шест стадија и зове се Емаус.

Они говораху међу собом о свима овим догађајима.

А кад се они разговараху и препираху, и сам се Исус прибижи и иђаше с њима.

Али очи њихове се држаху те га не познаше.

И рече им: Какав је то разговор што га имате међу собом на путу? И стадоше жалосни.

А један, по имену Клеопа, одговори му: Јеси ли ти једини странац у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?

И рече им: Шта? А они му рекоше: За Исуса Назарећанина, који је био пророк, силан у делу и речи пред Богом и свим народом.

Како га наши првосвештеници и старешине предадоше да се осуди на смрт и разапеше га -

а ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља. И сврх свега тога данас је већ трећи дан како то би.

А уплашише нас и неке наше жене које су била рано на гробу,

и кад не нађоше тела његова, дођоше и рекоше да су им се јавили анђели, који су казали да је он жив.

И неки од наших отидоше на гроб и нађоше тако као што су казале жене, али њега нису видели.

А он им рече: О безумни, како тешко верујете у све што су казали пророци!

Зар није требао Месија то да претрпи, па да уђе у славу своју?

И, почевши од Мојсија и од свих пророка, разјасни им што је за њега речено у свему писму.

И кад се прибижише селу у који иђаху, он се правио као да хоће даље да иде.

И натераше га говорећи: Остани с нама, јер је близу вече и дан је већ нагао. И уђе да остане с њима.

И кад је лежао с њима за трпезом, узе хлеб, благослови га, изломи и даваше им.

Тада им се отворише очи, и познаше га; али њега нестаде.

И рекоше један другоме: Није ли срце наше горело у нама кад нам је путем говорио и тумачио нам писма?

И још тога часа усташе и вратише се у Јерусалим. И нађоше једнаесторицу и њихове другове заједно.

Ови говораху: Заиста је устао Господ и јавио се Симону!

А они причаху шта је било на путу и како су га познали кад је ломио хлеб.

А кад они то говораху,стаде он међу њих и рече им: Мир вам!

А они, у трепету и страху, мишљаху да виде духа.

И рече им: Што се плашите, и зашто се јавља сумња у срцима вашим?

Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом. Опипајте ме и видите: дух нема меса и костију као што видите да ја имам.

И кад то рече, показа им руке и ноге.

А како они још не вероваху од радости и чуђаху се, рече им: Имате лиовде што за јело?

А они му дадоше комад печене рибе.

И узе и поједе пред њима.

И рече им: Ово су моје речи које сам вам говорио још док сам био с вама: Све се мора свршити што је за мене написано у закону Мојсијеву, пророцима и псалмима.

Тада им отвори ум да разумеју писма,

и рече им: Тако је написано, да Месија треба да страда и трећи дан да устане из мртвих;

и у његово име треба да се проповеда покајање за опроштење греха свима народима, почевши од Јерусалима.

Ви сте сведоци овоме:

И, ево, ја ћу послати обећање Оца свога на вас; а ви седите у граду док се не обучете у силу с висине.

Тада их изведе до Витаније, подигну руке своје и благослови их.

И кад их је благосиљао, одступи од њих и узношаше се на небо.

А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

И беху једнако у храму и слављаху Бога.