Еванђеље по Луци
По Луци, глава 6
А догоди се да је у другопрву суботу ишао кроз усеве, и ученици његови кидаху класје, сатираху их рукама и јеђаху.
А неки од фарисеја рекоше: Што чините што се не сме чинити у суботу?
А Исус им одговори: Зар нисте читали ни то што учини Давид кад огладне он и који беху с њим?
Како уђе у дом Божји, узе постављене хлебове и једе и даде и својој пратњи, а које могу јести само свештеници?
И рече им: Господар је од суботе Син човечји.
А једне друге суботе уђе у синагогу и учаше. И беше онде човек коме десна рука беше сува.
А књижевници и фарисеји мотраху на њега неће ли у суботу лечити, да би га могли оптужити.
А он је знао мисли њихове, и рече човеку са сувом руком: Устани и стани на среду! А он устаде и стаде.
И Исус им рече: Питам вас: Ваља ли у суботу добро чинити или зло, живот спасти или погубити -
И погледа унаоколо на све њих и рече му: Пружи руку! А он учини тако, и рука његова поста опет здрава.
А они се напунише беса, и договараху се шта би учинили Исусу.
Тих дана изиђе на гору да се помоли Богу, и проведе сву ноћ у молитви Божјој.
А кад би дан, дозва ученике своје и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
Симона, кога назва Петром, и Андрију, брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја,
Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона који се зове Зилот,
Јуду Јаковљева и Јуду Искариотског, који поста издајник.
И сиђе с њима и стаде на једном равном месту. И (око њега беше) велика гомила ученика његових и силан народ из све Јудеје, Јерусалима и приморја тирског и сидонског,
који дођоше да га чују и да се исцељују од својих болести. И које мучаху нечисти духови, исцељиваху се.
И сав је народ тражио да га се дотакне, јер из њега излажаше сила и исцељиваше их све.
И подиже очи своје на ученике своје и рече: Благо вама сиромашнима, јер је ваше царство Божје!
Благо вама који сте сад гладни, јер ћете се наситити! Благо вама који сада плачете, јер ћете се смејати!
Благо вама кад омрзну на вас људи, и кад вас истерају и стану ружити и разгласе име ваше као зло због Сина човечјег!
Радујте се у тај дан и играјте, јер, гле, велика је плата ваша на небу - јер су тако чинили оцеви њихови пророцима!
Али тешко вама богатима, јер сте већ примили утеху своју!
Тешко вама који сте сад сити, јер ћете гладовати! Тешко вама који се сад смејете, јер ћете туговати и плакати!
Тешко вама кад вам стану сви људи ласкати - јер су тако чинили оцеви њихови лажним пророцима!
Него вама говорим који слушате: Љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе,
благосиљајте оне који вас куну, молите се Богу за оне који вам чине зло!
Ко те удари по (једном) образу, окрени му и други, и који хоће да ти узме огртач, не крати му ни хаљине.
Свакоме који иште у тебе, подај, и од онога који узме твоје, не ишти натраг.
И како хоћете да чине вама људи, чините тако и ви њима.
И ако љубите само оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
И ако чините добро (само) онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Исто тако чине и грешници.
И ако дајете у зајам (само) онима од којих се надате да ћете натраг добити, каква вам је хвала? И грешници дају у зајам грешницима, да им се исто толико врати.
Не - него љубите непријатеље своје, чините добро и дајите у зајам ничему се не надајући, и биће плата ваша велика, и бићете синови Највишњега, јер је он добар (и) неблагодарнима и злима.
Будите милостиви као што је милостив Отац ваш.
И не судите, па вам неће судити. И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и опростиће вам се.
Дајите, и даће вам се. Меру добру, набијену, стресену, препуну даће вам у наручје ваше; јер каквом мером мерите, онаком ће вам се вратити.
А каза им и причу: Зар може слепац слепца водити? Неће ли обојица пасти у јаму?
Нема ученика над учитеља, него и кад се сасвим изучи, биће као учитељ његов.
А што видиш трун у оку брата свога, а брвна у своме оку не осећаш?
Како можеш рећи брату своме: Брате, дај да извадим трун који је у оку твоме, а сам не видиш брвна у своме оку? Претворицо, извади прво брвно из ока свога, па онда можеш гледати како ћеш да извадиш трун који је у оку брата твога.
Јер нема добра дрвета да рађа зао род, а ни зла дрвета да рађа добар род.
Јер се свако дрво по своме роду познаје. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине.
Добар човек из добре ризнице срца свога износи добро, а зао из зле износи зло. Јер уста његова говоре оно чега је срце његово пуно.
А што ме зовете: Господе, Господе!, а не чините што ја говорим?
Сваки који долази к мени и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
Он је као човек који гради кућу, па ископа дубоко и удари темељ на камену. А кад дођоше воде, навали река на ту кућу, и не може је покренути, јер беше добро саграђена.
А који је чуо и није извршио, тај је као човек који је начинио кућу на земљи, без темеља, на коју навали река, и одмах се сруши, и страшан беше пад те куће.
