Еванђеље по Луци

После тога иђаше он по градовима и селима и проповедаше еванђеље о царству Божјем. А с њим иђаху и дванаесторица,

и још неке жене које беху излечене од злих духова и болести, Марија која се звала Магдалина, из које седам демона изиђе,

и Јована, жена Хузе, управитеља Иродова, и Сусана, и многе друге, које су им служиле својим имањем.

А кад се сабра много народа и долажаху к њему из свију градова, каза у причи:

Изиђе сејач да сеје семе своје. И кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.

Друго паде на камен, и кад изниче, осуши се, јер није имало влаге.

Треће паде у трње, и узрасте с њиме и трње и удави га.

А ученици његови питаху га шта значи ова прича.

А он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а осталима (се оне казују) само у причама, да гледају, па ипак не виде, чују, и не разумеју.

А прича ово значи: Семе је реч Божја.

Они крај пута, то су они који су чули; (али) онда долази ђаво и узима реч из срца њихова, да не би веровали и спасли се.

Они на камену, (то су они) који реч, кад је чују, с радошћу примају; али немају корена, за неко време верују и, кад дође време кушања, отпадну.

Које у трње паде, то су они који су чули, али их у животу угуше бриге, богатство и сласти живота и не доносе зрела рода.

А оно на доброј земљи, то су они који су чули реч и држе је у племениту и добру срцу и доносе род са стрпљивошћу.

А нико не пали жишка да га поклопи судом или да га метне под одар, него га меће на светњак, да они који улазе, виде светлост.

Јер нема ништа тајно, што неће бити јавно, ни сакривено, што се неће дознати и на видело изићи.

Пазите, дакле, како чујете! Јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

А дођоше к њему мати и браћа његова, и од народа нису могли да дођу до њега.

И јавише му: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу и хоће да те виде.

А он им одговори: Мати моја и браћа моја су они који слушају и извршују реч Божју.

А једнога дана уђе он с ученицима својим у чамац, и рече им: Да пређемо на другу страну језера. И пођоше.

А кад иђаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и чамац се њихов поче пунити воде и беху у опасности.

И приступише и пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, пропадосмо! А он устаде, заповеди ветру и валовима, и престадоше, и наста тишина.

И рече им: Где је вера ваша? А они се поплашише и чуђаху се говорећи један другоме: Па ко је овај да и ветровима и води заповеда, и слушају га?

И дођоше у земљу герасинску, која је према Галилеји.

И кад изиђе на суво, срете га један човек из града, у коме беху демони. Дуго се времена није облачио у хаљине и није живео у кући, него у гробовима.

А кад виде Исуса, повика, паде пред њега и викну: Махни ме се, Исусе, Сине Бога највишега! Молим те, не мучи ме!

Беше, наиме, заповедио нечистоме духу да изиђе из човека. Јер га је одавно ухватио, и кад би му свезали руке и ноге и чували га, раскинуо би свезе и демон би га гонио у пустињу.

И Исус га запита: Како ти је име? А он рече: Легион - јер многи демони беху ушли у њега.

И мољаху га да им не заповеди да иду у бездан.

А пасао је онде, по гори, велик чопор свиња. И мољаху га да им допусти да уђу у њих. И допусти им.

Тада демони изиђоше из човека и уђоше у свиње, и навали чопор са стрмени у језеро и утопи се.

А кад свињари видеше шта би, побегоше и јавише у граду и по мајурима.

И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога беху изишли демони, где седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се.

А они који су видели, казаше им како се излечи бесни.

И замоли га сав народ из околине герасинске, да оде од њих, јер се беху јако уплашили. А он уђе у чамац и отиде натраг.

А човек из кога изиђоше демони, мољаше га да би био с њим. Али он га отпусти и рече:

Врати се кући, и казуј шта ти учини Бог. И отиде и причаше по свему граду шта му учини Исус.

А кад се Исус врати, срете га народ, јер га сви очекиваху.

И, гле, дође човек по имену Јаир, који је био старешина у синагоги. Паде пред ноге Исусове и мољаше га да дође у кућу његову,

јер у њега беше јединица кћи од неких дванаест година, и била је на умору. А кад је он ишао намо, тискао се народ око њега.

И жена нека која је дванаест година патила од течења крви и коју нико није могао излечити,

приступи састраг и дотаче се скута од хаљине његове, и одмах јој преста тећи крв.

И рече Исус: Ко ме се дотаче? А кад сви одрицаху, рече Петар: Учитељу, народ је око тебе и гура те.

А Исус рече: Неко ме се дотаче; јер ја осетих силу где изиђе из мене.

А кад жена виде да не оста неопажена, приступи дркћући, паде пред њега и каза пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.

А он јој рече: Кћери моја, вера твоја поможе ти; иди с миром!

Док он још говораше, дође неко из куће архисинагогове и рече: Твоја је кћи умрла, не труди више учитеља.

А кад Исус чу, рече му: Не бој се! Само веруј, и спашће се.

И кад дође у кућу, не даде никоме да уђе с њим осим Петру, Јовану и Јакову, и девојчину оцу и матери.

А сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите; није умрла, него спава.

И подсмеваху му се, знајући да је умрла.

А он је узе за руку и повика: Девојко, устани!

И поврати се дух њен, и одмах уста; и заповеди да јој даду да једе.

И запрепастише се њени родитељи. А он им заповеди да никоме не казују што се догодило.