Еванђеље по Луци
По Луци, глава 9
И сазва дванаесторицу и даде им силу и власт над свим демонима и да исцељују од болести.
И посла их да проповедају царство Божје и да лече.
И рече им: Ништа не узмите на пут, ни штапа, ни торбе, ни хлеба, ни новаца, нити по две хаљине да имате.
И у коју кућу уђете, онде останите и оданде идите даље.
И који год вас не приме, изиђите из града онога и отресите прах с ногу својих за сведочанство против њих.
Тада изиђоше и иђаху по селима и проповедаху еванђеље и исцељиваху свагда.
А тетрарх Ирод чу све што се догађало и био је у великој забуни, јер су неки говорили: Јован је устао из мртвих,
други: Илија се јавио, а трећи: Устао је један од старих пророка.
А Ирод рече: Јована сам посекао; али ко је овај о коме ја тако шта слушам? И желео је да га види.
А апостоли се вратише и казаше му шта су све починили. И узе их и повуче се у самоћу, према граду који се звао Витсаида.
А народ дозна и пође за њим. А он их прими и говораше им о царству Божјем, и исцељиваше оне који требаху исцељивања.
А дан поче нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иде у околна села и мајуре да нађу крова и хране, јер смо овде у пустом крају.
А он им рече: Подајте им ви да једу! А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; морали би ићи да купимо за сав овај народ јела.
А беше око пет хиљада људи. И рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
И учинише тако и посадише све.
А он узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови их и изломи, и даваше ученицима да раздају народу.
И једоше и наситише се сви; и накупише комада што им претече, дванаест котарица.
И кад се једанпут мољаше Богу сам, беху с њим ученици, и упита их: Шта говори народ, ко сам ја?
А они одговорише: Јован Крститељ, други говоре да си Илија, а трећи веле да је устао који од старих пророка.
И рече им: А шта ви велите, ко сам ја - А Петар одговори: Месија Божји.
А он им запрети и заповеди да никоме не казују тога.
И рече: Сину човечјем ваља много пострадати, старешине, првосвештеници и књижевници одбациће га, убиће га и трећи дан ће устати.
А свима говораше: Ко хоће да иде за мном, нека се одрече себе и узме крст свој сваки дан и иде за мном.
Јер ко хоће да спасе живот свој, изгубиће га; а ко изгуби живот свој за мене, тај ће га спасти.
Јер шта вреди човеку да придобије сав свет, а себе изгуби или себи науди?
Јер ко се постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечји кад дође у слави својој, Очиној и светих анђела.
А истину вам кажем: Има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде царства Божјег!
А кад прође око осам дана после ових речи, узе Петра, Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу.
И кад се молио, постаде лице његово друкчије, а одело његово бело и сјајно.
И, гле, два човека говораху с њим: Мојсије и Илија.
Ови се показаше у слави и говораху о његовој смрти која га је чекала у Јерусалиму.
А Петар и његови другови спаваху дубоким сном. А кад се пробудише, видеше славу његову и два човека који с њим стајаху.
И кад се они одвајаху од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро нам је овде бити. Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију, и једну Илији - али није знао шта говори.
А док он то говораше, дође облак и заклони их. И уплашише се кад уђоше у облак.
И чуше глас из облака: Ово је Син мој избрани, њега слушајте!
И кад се глас чу, нађе се Исус сам. А они ћутаху и у оне дане не казаше никоме ништа од онога што су видели.
А кад другога дана сиђоше с горе, срете га многи народ.
И, гле, један човек из народа повика: Учитељу, молим те, погледај на сина мога, јер ми је јединац!
И, ето, хвата га дух, и уједанпут виче; и ломи га с пеном, и једва одлази од њега и сатире га.
И молио сам ученике твоје да га истерају, па не могоше.
А Исус одговори: О роде неверни и наопаки, докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи сина свога овамо!
И док је још ишао к њему, обори га демон и изломи. А Исус запрети нечистоме духу, излечи дечка и даде га оцу његову.
И сви се дивљаху величини Божјој. А кад се сви чуђаху свему што је он чинио, рече ученицима својим:
Ви метните у уши своје ове речи. Син човечји предаће се у руке човечје.
Али они не разумеше ове речи; беше сакривена од њих, па је нису разумели, а бојаху се да га запитају за ову реч.
И почеше размишљати ко би био највећи међу њима.
А Исус, знајући мисли срца њихових, узе једно дете за руку, метну га поред себе
и рече им: Ко прими ово дете у име моје, мене прима; а ко мене прими, прима онога који ме је послао. Јер који је међу свима вама најмањи, тај је највећи.
А Јован одговори: Учитељу, видесмо једнога где твојим именом тера напоље демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.
А Исус му рече: Не браните (му)! Јер ко није против вас, за вас је.
А кад се навршише дани његова узимања на небо, намери он чврсто да иде у Јерусалим.
И посла гласнике пред собом, и они отидоше и дођоше у једно самарјанско село да му спреме где ће ноћити.
И не примише га, јер је ишао у Јерусалим.
А кад то видеше ученици Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их уништи као и Илија што учини?
А он се окрену и укори их и рече: Зар не знате каквога сте духа? Син човечји није дошао да уништи људске животе, него да их спасе.
И отидоше у друго село.
И кад иђаху путем, рече му неко: Ја ћу за тобом куд год ти идеш.
А Исус му рече: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где главе наслонити.
А једноме другом рече: Хајде за мном! А овај рече: Допусти ми да најпре одем и укопам оца свога.
А он му рече: Остави нека мртви укопавају своје мртваце, а ти иди и јављај царство Божје!
А рече и трећи: Ја ћу за тобом, Господе; али ми најпре допусти да се опростим са својим домаћима.
А Исус му рече: Ниједан није за царство Божје који метне руку на плуг па се осврће натраг.
