Еванђеље по Јовану

А беше и један болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њезине.

Марија беше та које је помазала Господа миром и убрисала ноге његове косом својом. Њен брат Лазар беше (сад) болестан.

И сестре му јавише: Господе, гле, онај који ти је мио, болестан је.

А кад Исус чу, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божју: да се с ње прослави Син Божји.

А Исус је љубио Марту и сестру њезину и Лазара.

Кад, дакле, чу да је болестан, онда оста још два дана не месту где је био.

Потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју!

А ученици му рекоше: Рави, сад су Јудеји хтели да те убију камењем, и опет хоћеш да идеш онамо?

Одговори Исус: Зар нема дан дванаест часова? Ко дању иде, не спотиче се, јер види светлост овога света.

А ко ноћу иде, спотиче се, јер нема светлости у њему.

Ово каза, и потом им рече. Наш пријатељ Лазар заспао је; али идем да га пробудим.

А ученици му рекоше: Господе, ако је заспао, оздравиће.

Но Исус је говорио о смрти његовој. А они мишљаху да говори о починку сна.

Тада им Исус каза отворено: Лазар је умро,

и због вас се радујем што нисам био онде, да бисте веровали. Него хајдемо к њему!

Онда Тома, који се звао Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим!

А кад Исус дође, нађе га а он већ четири дана у гробу

Како је Витанија била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко,

то многи Јудеји беху дошли к Марти и Марији,да их теше за братом.

Кад, дакле, Марта чу да Исус иде, изиђе пред њега, а Марија сеђаше код куће.

Тада рече Марта Исусу: Господе, да си био овде, не би умро брат мој.

А и сад знам да ће ти дати Бог што год заиштеш у Бога.

Рече јој Исус: устаће брат твој.

Рече му Марта: Знам да ће устати о ускрсу у последњи дан.

Рече јој Исус: Ја сам ускрс и живот: Ко верује у мене, ако и умре, живеће.

И ниједан који живи и верује у мене, неће умрети никада. Верујеш ли у ово?

Рече му: Да, Господе. Ја верујем да си ти Месија, Син Божји, који треба да дође на свет.

После ових речи отиде и зовну Марију, сестру своју, и рече јој тајно: Ту је учитељ и зове те.

Кад ова чу то, устаде брзо и отиде к њему.

А Исус још не беше дошао у село, него је још био на месту где га је срела Марта.

Кад, дакле, Јудеји који су били с Маријом у кући и тешили је, видеше да она брзо уста и изиђе, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да плаче онде.

А кад Марија дође онамо где је био Исус и виде га, паде пред ноге његове и рече му: Господе, да си био овде, не би умро мој брат.

А кад је Исус виде где плаче, и где плачу Јудеји који дођоше с њом, разгневи се, задрхта

и рече: Где сте га метнули? Рекоше му: Господе, хајде да видиш!

И ударише сузе Исусу

А Јудеји говораху: Гле како га је љубио!

А неки од њих рекоше: Зар није могао овај који је отворио очи слепоме, учинити да и овај не умре?

А Исус се опет разгневи и приђе гробу. Беше то једна пећина, пред којом је лежао камен.

Рече Исус: Узмите камен! А Марта, сестра покојникова, рече му: Господе, већ смрди; јер су већ четири дана како је умро.

Рече јој Исус: Зар ти не рекох да ћеш, ако верујеш, видети славу Божју?

Тад узеше камен. А Исус подиже очи горе и рече:Оче, хвала ти што си ме услишио!

Ја сам знао да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да би веровали да си ме ти послао.

После ових речи повика из гласа: Лазаре, изиђи напоље!

И изиђе мртвац, по ногама и по рукама обавит повојима, а лице његово беше увијено у убрус. Рече им Исус: Раздрешите га и пустите нека иде!

Многи од Јудеја који беху дошли к Марији и који су видели шта је учинио повероваше у њега.

А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта је учинио Исус.

Ако га оставимо тако, сви ће веровати у њега, доћи ће Римљани и узеће нам место и народ.

А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник те године, рече им: Ви не знате ништа

и не мислите да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ пропадне.

А ово не рече сам од себе, него, будући првосвештеник оне године, прорече да ће Исус умрети за народ,

и не само за народ, него да и расејану децу Божју скупи у једно.

Од тога дана договорише се да га убију.

И Исус више није ходио јавно међу Јудејима, него отиде оданде у крај близу пустиње, у град по имену Јефрем, и онде је био с ученицима.

А беше близу пасха јудејска, и многи отидоше из провинције у Јерусалим пре пасхе, да би се очистили.

Тражили су Исуса, и, стојећи у храму, говораху међу собом: Шта мислите ви? Свакако неће доћи на празник.

А првосвештеници и фарисеји беху издали заповест, ако ко дозна где је, да јави, да би га ухватили.