Еванђеље по Јовану
По Јовану, глава 13
А пред празник пасхе, кад је Исус знао да је дошао његов час да пређе из овога света к Оцу, како је љубио своје на овоме свету, љубио их је највећом љубављу.
И приликом једне вечере, кад је ђаво већ био метнуо у срце Јуди Симонову, Искариотскоме, да га изда,
иако је знао да му је Отац све дао у руке, да је од Бога изишао и да к Богу иде,
устаде од вечере, скиде горњу хаљину, узе убрус и опаса се њиме
затим усу воде у умиваоницу и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим је био опасан.
Тако дође к Симону Петру. Овај му рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш?
А Исус одговори и рече му: Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после разумети.
Рече му Петар: Никад нећеш ти опрати мојих ногу! А Исус му одговори: Ако те не оперем, не можеш бити са мном.
Рече му Симон Петар: Господе, не само ноге моје, него и руке и главу!
Рече му Исус: Окупаноме не треба до само ноге опрати, јер је сав чист. И ви сте чисти, али не сви.
Знао је, наиме, издајника свога. Зато је рекао: Нисте сви чисти.
А кад им опра ноге и узе горњу хаљину своју и опет леже за трпезу, рече им: Знате ли шта сам вам учинио?
Ви ме зовете учитељем и Господом, и право велите: јер јесам.
Кад, дакле, ја, Господ и учитељ, опрах вама ноге, и ви сте дужни један другоме прати ноге.
Јер вам дадох пример, да и ви тако чините као што ја чиних вама.
Заиста, заиста, кажем вам: Није слуга већи од господара свога, нити је посланик већи од онога који га је послао.
Кад ово знате - благо вама ако тако (и) чините!
Не говорим за све вас; ја знам које сам изабрао. Него да се испуни писмо: "Који једе мој хлеб, подиже на ме пету своју".
Већ сад вам кажем, пре него што се збуде, да, кад се збуде, верујете да сам ја.
Заиста, заиста, кажем вам: Ко прима онога кога пошљем, мене прима, а ко прима мене, прима онога који ме је послао.
А кад Исус ово рече, згрози се у души и посведочи: Заиста, заиста, кажем вам: Један од вас издаће ме.
А ученици се згледаху међу собом, не знајући за кога говори.
А један од ученика, његових, кога је Исус љубио, лежаше на прсима Исусовим.
Намагну на овога Симон Петар и рече му: Кажи ко је тај за кога говори.
А овај се наслони на прса Исусова и рече му: Господе, ко је тај?
А Исус одговори: Онај је коме ја умочим залогај и дам му. И умочи залогај, узе га и даде Јуди, сину Симона Искариотског.
И по залогају, тада уђе у њега сотона. А Исус му рече: Што мислиш чинити, чини брже!
Али нико од оних што беху за трпезом, није разумео зашто му је ово рекао.
Како је у Јуде била каса, мишљаху неки да му Исус каже: Купи што нам треба за празник, или да да што сиромашнима.
А кад онај узе залогај, одмах изиђе. А била је ноћ.
Ако се Бог прославио у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.
Децо, још сам мало с вама. Тражићете ме, и као што рекох Јудејима: Куда ја идем, ви не можете доћи, тако сад кажем и вама.
Нову вам заповест дајем: да љубите један другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
По том ће сви познати да сте моји ученици, ако узимате љубави међу собом.
Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? А Исус одговори: Куда ја идем, сад не можеш ићи за мном, али после ћеш ићи за мном.
А Петар му рече: Господе, зашто не могу сад ићи за тообм? Живот ћу свој дати за тебе!
А Исус одговори: Живот ћеш свој дати за мене? Заиста, заиста, кажем ти: Неће петао запевати док ме се трипут не одречеш!