Еванђеље по Јовану
По Јовану, глава 20
А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, кад је још био мрак, и виде да је камен одваљен од гроба.
Онда отрча и дође к Симону Петру и к другом ученику кога је Исус љубио, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо где су га метнули.
Трчали су оба заједно, али је други ученик трчао брже од Петра и дође први на гроб.
Надвири се и виде повоје где леже, али не уђе.
Тада дође и Симон Петар за њим, уђе у гроб и виде повоје где леже,
а убрус који је био на глави његовој, није био с повојима, него је обашка био савит на једном месту.
Тада уђе и други ученик, који је први дошао на гроб, и виде и верова.
Јер још нису знали писма, да њему ваља устати из мртивх.
И опет се ученици вратише дома.
А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И како је плакала, надвири се над гроб,
и виде два анђела где седе у белим хаљинама, један чело главе, а други чело ногу, где је лежало тело Исусово.
И ови јој рекоше: Жено, што плачеш? Рече им: Узеше Господа мога, и не знам где су га метнули.
Кад ово рече, обазре се натраг и виде Исуса где стоји. Али није знала да је Исус.
Рече јој Исус: Жено, што плачеш? Кога тражиш? А она, мислећи да је вртар, рече му: Господине, ако си га ти узео, кажи ми где си га метнуо, и ја ћу га узети.
А Исус јој рече: Марија! А она се осврну и рече јеврејски: Равуни! (што значи: учитељу!).
Рече јој Исус. Не дохватај ме се, јер још нисам отишао горе к Оцу. Него иди к браћи мојој и кажи им: Идем горе к Оцу своме и Оцу вашем, Богу своме и Богу вашем.
А Марија Магдалина оде и јави ученицима. Видела сам Господа, и ово ми је казао.
А онога, првога дана недеље увече, кад су онде где беху ученици, због страха од Јудеја врата била закључана, дође Исус, стаде на среду и рече им: Мир вам!
И кад ово рече, показа им руке и ребра. И ученици се обрадоваше кад видеше Господа.
И опет им рече: Мир вам! Као што је мене послао Отац, и ја шаљем вас.
И кад ово рече, дуну и рече им: Примите Духа светога!
Којима опростите грехе, опроштени су им; којима задржите, задржани су им.
А Тома, један од дванаесторице, који се зове Близанац, не беше с њима кад дође Исус.
И говораху му други ученици: Видели смо Господа: А он им рече: Док не видим на рукама његовим рана од клинова, и не метнем прста свога у ране од клинова, и не метнем руке своје у ребра његова, нећу веровати.
После осам дана беху његови ученици опет унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад врата беху закључана, стаде на среду и рече: Мир вам!
Затим рече Томи: Метни прст свој овамо и види руке моје, и пружи руку своју и метни је у ребра моја, - и не буди неверан, него веран!
Одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој!
Рече му Исус: Зато што си ме видео, верујеш. Благо онима који не видеше, и вероваше!
И многа друга чудеса учини Исус пред ученицима, која нису написана у овој књизи.
А ова су написана, да верујете да је Исус Месија, Син Божји, и да, верујући, живот имате именом његовим.