Еванђеље по Јовану

После тога беше празник јудејски, и отиде Исус горе у Јерусалим.

А има у Јерусалиму, код Овчјих врата, бања, која се јеврејски зове Витезда, са пет тремова.

У њима је лежало мноштво болесника, слепих, хромих, сушичавих који су чекали да се вода заталаса.

Анђео Господњи силазио је, наиме, с времена на време у бању и заталасавао је воду. И ко би први ушао пошто се вода заталаса, оздравио би, ма од какве болести да је патио.

А беше онде један човек који је тридесет и осам година био болестан.

Кад Исус виде овога где лежи и сазна да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?

Одговори му болесни: Господе, немам човека да ме спусти у бању кад се вода заталаса. А док ја не дођем, други сиђе пре мене.

Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи!

И одмах оздрави човек, узе одар свој и хођаше. А тај дан беше субота.

Тада рекоше Јудеји ономе што оздрави: Субота је, и не смеш ти одра носити.

Аон им одговори: Који ме излечи, тај ми рече: Узми одар свој и ходи.

Запиташе га: Ко је тај човек који ти рече: Узми и ходи?

А излечени није знао ко је; јер се Исус, због многог народа на томе месту, уклонио.

Потом га Исус нађе у храму и рече му: Ето си здрав; више не греши, да те не снађе што горе.

А човек отиде и каза Јудејима да је Исус тај који га је излечио.

И зато су Јудеји гонили Исуса, што је (,наиме,) то чинио у суботу.

А он им одговори: Отац мој и сад ради, па радим и ја.

И зато су још више гледали Јудеји да га убију, што је (,наиме,) не само кварио суботу, него је и Бога називао оцем својим и тако се градио једнак Богу.

А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста кажем вам: Не може Син ништа чинити сам од себе, него што види да Отац чини. Јер што он чини, то исто чини и Син.

Јер Отац воли Сина и показује му све што сам чини; и показаће му још већа дела од ових, да се ви чудите.

Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако ожиљвује и Син оне које хоће.

Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину,

да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао.

Заиста, заиста, кажем вам: Ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

Заиста, заиста, кажем вам: Иде час, и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божјег, и који га чују, живеће.

Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и сину да има живот у себи.

И даде му власт да суди, јер је Син човечји.

Не чудите се овоме; јер иде час у који ће сви који су у гробовима, чути глас његов

и изићи (из гробова), они који су чинили добро, на ускрс живота, а који су чинили зло, на ускрс суда.

Не могу ја ништа чинити сам од себе; како чујем, тако судим, и мој суд је праведан, јер не тражим воље своје, него вољу онога који ме је послао.

Ако ја сам сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.

Други је који сведочи за мене, и знам да је истинито сведочанство којим сведочи за мене.

Ви сте послали к Јовану, и он је посведочио за истину.

Али ја не примам сведочанства од човека, него говорим ово да се ви спасете.

Али ја имам сведочанство веће од Јованова: дела која ми је дао Отац да их извршим, баш та дела што их чиним, сведоче за мене да ме је Отац послао.

И Отац који ме је послао, и он је сведочио за мене. (Али) нити сте кад чули гласа његова, нити сте видели лица његова,

и реч његова не станује у вама, јер ви не верујете ономе кога јеон послао.

Прегледајте писма, јер ви мислите да у њима имате живот вечни: и баш она сведоче за мене.

Па ипак нећете да дођете к мени, да имате живот.

Славе од људи не примам,

али сам вас познао да љубави према Богу немате у себи.

Ја сам дошао у име Оца свога и - не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

Како можете ви веровати кад примате славу један од другога, а славе која је од јединога Бога, не тражите?

Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу: има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

Јер да сте веровали Мојсију, веровали би и мени; јер он за мене писа.

А кад његовим писмима не верујете, како ћете веровати мојим речима?