Еванђеље по Јовану
По Јовану, глава 6
После тога отиде Исус преко Тивериадског мора у Галилеју.
А за њим иђаше много народа, јер су видели чудеса што их је чинио на болесницима.
Исус се попе на гору, и седео је онде са својим ученицима.
А беше близу пасха, празник јудејски.
Кад, дакле, Исус подиже очи и виде да много народа иде к њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба, да ови једу?
А то је рекао да га куша; јер је он знао шта ће радити.
Одговори му Филип: За две стотине динара хлеба није доста да сваки од њих само мало добије.
Рече му један од ученика његових, Андрија, брат Симона Петра:
А Исус рече: Посадите људе. А беше много траве на томе месту. Посади се, дакле, људи на број око пет хиљада.
А Исус узе хлебове, захвали Богу и раздели их онима који су се посадили; тако и од риба, колико су хтели.
А кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше, да ништа не пропадне.
И скупише, и напунише од пет јечмених хлебова дванаест котарица комада што претече онима који су јели.
А кад људи видеше чудо што га учини, рекоше: Ово је заиста пророк који треба да дође на свет!
А кад Исус виде да хоће да дођу да га одведу и начине царем, повуче се опет на гору, он сам.
А кад дође вече, сиђоше ученици његови на море,
уђоше у чамац и иђаху преко мора, у Кафарнаум. Већ се беше спустио мрак, а Исус још не беше дошао к њима.
А море се подизало од великога ветра.
Када су прешли око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса где иде по мору и где се приближи чамцу, и уплашише се.
А он им рече: Ја сам, не бојте се!
И хтедоше га узети у чамац, и одмах се створи чамац крај обале према којој су ишли.
Сутрадан запази народ који је још био преко мора, да је онде био само један чамац и да Исус није ушао са својим ученицима у чамац, него су само ученици његови отишли били.
Међутим дођоше други чамци из Тивериаде близу места где су јели хлеб, пошто је Господ захвалио Богу.
Кад, дакле, народ виде да Исуса нема онде, а ни ученика његових, уђоше и сами у чамце, дођоше у Кафарнаум и тражаху Исуса.