Еванђеље по Јовану

После тога отиде Исус преко Тивериадског мора у Галилеју.

А за њим иђаше много народа, јер су видели чудеса што их је чинио на болесницима.

Исус се попе на гору, и седео је онде са својим ученицима.

А беше близу пасха, празник јудејски.

Кад, дакле, Исус подиже очи и виде да много народа иде к њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба, да ови једу?

А то је рекао да га куша; јер је он знао шта ће радити.

Одговори му Филип: За две стотине динара хлеба није доста да сваки од њих само мало добије.

Рече му један од ученика његових, Андрија, брат Симона Петра:

Има овде једно момче које има пет јечмених хлебова и две рибе. Али шта је то на толико њих?

А Исус рече: Посадите људе. А беше много траве на томе месту. Посади се, дакле, људи на број око пет хиљада.

А Исус узе хлебове, захвали Богу и раздели их онима који су се посадили; тако и од риба, колико су хтели.

А кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше, да ништа не пропадне.

И скупише, и напунише од пет јечмених хлебова дванаест котарица комада што претече онима који су јели.

А кад људи видеше чудо што га учини, рекоше: Ово је заиста пророк који треба да дође на свет!

А кад Исус виде да хоће да дођу да га одведу и начине царем, повуче се опет на гору, он сам.

А кад дође вече, сиђоше ученици његови на море,

уђоше у чамац и иђаху преко мора, у Кафарнаум. Већ се беше спустио мрак, а Исус још не беше дошао к њима.

А море се подизало од великога ветра.

Када су прешли око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса где иде по мору и где се приближи чамцу, и уплашише се.

А он им рече: Ја сам, не бојте се!

И хтедоше га узети у чамац, и одмах се створи чамац крај обале према којој су ишли.

Сутрадан запази народ који је још био преко мора, да је онде био само један чамац и да Исус није ушао са својим ученицима у чамац, него су само ученици његови отишли били.

Међутим дођоше други чамци из Тивериаде близу места где су јели хлеб, пошто је Господ захвалио Богу.

Кад, дакле, народ виде да Исуса нема онде, а ни ученика његових, уђоше и сами у чамце, дођоше у Кафарнаум и тражаху Исуса.

И кад га нађоше преко мора, рекоше му: Рави, кад си дошао овамо?

А Исус им одговори и рече: Заиста, заиста, кажем вам: Не тражите ме што сте видели чудеса, него што сте јели хлеба и наситили сте се.

Зарадите не јело које пролази, него јело које остаје за живот вечни, које ће вам дати Син човечји, јер њега потврди Отац, Бог.

А они му рекоше: Шта да радимо да чинимо дела Божја -

Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божје, да верујте у онога кога је он послао.

Тада му рекоше: А какав знак твориш ти да видимо и да ти верујемо? Шта радиш ти?

Оцеви наши јели су ману у пустињи, као што је написано: "Хлеб с неба даде им да једу".

А Исус им рече: Заиста, заиста, кажем вам: Није Мојсије вама дао хлеб с неба, него вам Отац мој даје прави хлеб с неба:

јер је Божји хлеб онај (хлеб) који долази с неба и даје живот свету.

А они му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хлеб!

Рече им Исус: Ја сам хлеб живота; који мени долази, неће огладнети, и који верује у мене, неће никад ожеднети.

Али вам рекох: Иако сте видели, ипак не верујете!

Све што мени даје Отац, доћи ће к мени, и онога који долази к мени, нећу истерати напоље,

јер сам сишао с неба не да чиним вољу своју, него вољу онога који ме је послао.

А ово је воља онога који ме је послао, да од свега што ми је дао, ништа не изгубим, него да то васкрснем у последњи дан.

Јер је ово воља Оца мога, да сваки који види Сина и верује у њега, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

А Јудеји почеше викати на њега што је рекао: Ја сам хлеб који је сишао с неба,

и говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како може сад да каже: С неба сам сишао?

А Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом!

Нико не може доћи к мени, ако га не довуче Отац који ме је послао; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

У пророцима стоји написано: "И биће сви од Бога научени". Сваки који је чуо и научио од Оца, долази к мени.

Заиста, заиста, кажем вам: Ко верује, има живот вечни.

Ја сам хлеб живота.

Оцеви ваши јели су ману у пустињи, и умрли су.

Ово је хлеб који силази с неба, да се од њега једе и не умире.

Ја сам живи хлеб који је сишао с неба. Ко једе од овога хлеба, живеће вечно; и хлеб што ћу га ја дати, месо је моје, за живот света.

И стадоше се Јудеји препирати међу собом и говорити: Како може овај нама дати месо своје да једемо?

А Исус им рече: Заиста, заиста, кажем вам: Ако не једете меса Сина човечјег и не пијете крви његове, немате живота у себи.

Ко једе моје месо и пије моју крв, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

Јер је моје месо право јело, и крв је моја право пиће.

Ко једе моје месо и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему.

Као што је мене послао живи Отац и ја живим кроз оца, тако ће и онај који једе мене, живети кроз мене.

То је хлеб који је сишао с неба, а не као што су оцеви јели и умрли. Ко овај хлеб једе, живеће вечно.

Ово је рекао кад је учио у кафарнаумској синагоги.

И многи од ученика његових који (ово) чуше, рекоше: Тврда је ово беседа; ко је може слушати?

А Исус је знао у себи да ученици његови гунђају због овога, и рече им: Ово вас саблажњава?

А кад виде Сина човечјег да одлази горе где је пре био? -

Дух је оно што оживљава; месо не вреди ништа. Речи које сам вам ја рекао, дух су и живот су.

Али има неких међу вама који не верују. Исус је, наиме, од почетка знао који су то што не верују и ко ће га издати.

И рече: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му није дано од Оца.

Због овог су га многи од његових ученика оставили и више нису ишли с њим.

А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви да идете?

Одговори му Симон Петар: Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота.

И ми верујемо и знамо да си ти светац Божји.

А Исус им одговори: Зар не изабрах ја вас дванаесторицу? И ипак је један од вас ђаво.

А мислио је на Јуду, сина Симона Искариота; јер га је овај требао издати, један од дванаесторице!