Еванђеље по Јовану

А Исус отиде на Маслинску гору.

И ујутру опет дође у храм, и сав је народ долазио к њему, и седе и учаше их.

А књижевници и фарисеји доведоше жену, ухваћену у прељуби, поставише је на среду

и рекоше му: Учитељу, ова је жена ухваћена баш кад је чинила прељубу.

Мојсије је у закону заповедио да се такове камењем убију. А ти шта велиш?

Ово су рекли кушајући га, да би га имали за што тужити. А Исус се саже доле и писаше прстом по земљи.

Но како га једнако питаху, исправи се и рече: Који је међу вама без греха, нека први баци камен на њу.

Па се опет саже доле и писаше по земљи.

А они, кад чуше то, отидоше један за другим, прво најстарији. И оста сам и жена на среди.

Тада се Исус исправи и рече јој: Жено, где су? Зар те ниједан не осуди?

А она рече: Ниједан, Господе. А Исус рече: Ни ја те не осуђујем. Иди, и одсад више не греши!

Опет им је говорио Исус: Ја сам светлост свету. Ко за мном иде, неће ходити по мраку, него ће имати светлост живота.

А фарисеји му рекоше: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.

Одговори Исус и рече им: И ако ја сам сведочим за себе, истинито је сведочанство моје, јер знам откуда сам дошао и куда идем. А ви не знате откуда долазим и куда идем.

Ви судите по спољашњости, ја не судим никоме.

Али и ако судим ја, суд је мој праведан, јер нисам сам, него ја и онај који ме је послао.

А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.

Ја сам који сведочим за себе, и сведочи за мене Отац који ме је послао.

Тада му рекоше: Где је твој Отац? А Исус одговори: Нити мене знате нити Оца мога; кад бисте знали мене, знали би и Оца мога.

Ове речи рече код ризнице, кад је учио у храму. и нико га није ухватио, јер још не беше дошао његов час.

Опет им рече: Ја идем, тражићете ме, али ћете умрети у греху своме. Куд ја идем, ви не можете доћи.

А Јудеји рекоше: Ваљда се неће убити, кад каже: Куд ја идем, ви не можете доћи?

И рече им: Ви сте од доле, ја сам од горе; ви сте од овога света, ја нисам од овога света.

Зато вам рекох да ћете умрети у гресима својим. Јер ако не верујете да сам ја, умрећете у гресима својим.

Тада му рекоше: Ко си ти? А Исус им рече: Што и говорим с вама! -

Много имам за вас да кажем и - судим. Али је онај који ме је послао, истинит, и ја говорим свету (само) оно што чух од њега.

Нису разумели да им је говорио о оцу.

Тада рече Исус: Кад подигнете Сина човечјег, онда ћете видети да сам ја и да ништа не чиним сам од себе, него, како ме је научио Отац, тако говорим.

И онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио сама, јер ја свагда чиним што је њему угодно.

Кад је ово рекао, многи повероваше у њега.

Тада Исус рече Јудејима који су поверовали у њега: Ако ви останете у мојој науци, бићете заиста моји ученици;

познаћете истину, и истина ће вас ослободити.

Одговорише му: Ми смо деца Аврамова, и никада никоме нисмо робовали. Како ти велиш: Бићете слободни?

Одговори им Исус: Заиста, заиста, кажем вам: Сваки који чини грех, роб је греху.

Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни.

Знам да сте деца Аврамова. Али хоћете да ме убијете, јер моје речи немају места у вама.

Ја говорим што сам видео од Оца, па и ви чините што сте чули од (свога) Оца.

Одговорише и рекоше му: Наш је отац Аврам. Рече им Исус: Ако сте деца Аврамова, чините (и) дела Аврамова!

А сад хоћете да ме убијете, мене који сам вам говорио истину коју сам чуо од Бога. То Аврам није чинио!

Ви чините дела свога оца. Рекоше му: Ми нисмо рођени од блуда, једнога оца имамо: Бога.

А Исус им рече: Кад би Бог био ваш отац, ви би ме љубили, јер сам ја од Бога изишао и дошао. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао.

Зашто не разумете мога говора? Јер не можете да слушате мојих речи!

Ваш је отац ђаво и жеље свога оца хоћете да испуњујете. Он је убица људски био од почетка, и не стоји у истини, јер нема у њему истине. Кад говори лаж, своје говори, јер је лажа и отац лажи.

А мени не верујете, што ја истину говорим.

Који од вас може доказати да сам згрешио? Ако, пак, истину говорим, зашто ми ви не верујете?

Ко је од Бога, слуша речи Божје. Ви зато не слушате, јер нисте од Бога.

А Јудеји одговорише и рекоше му: Не кажемо ли ми право да си ти Самарјанин и да је демон у теби?

Одговори Исус: Нема демона у мени, него поштујем Оца свога а ви ме срамотите.

Ја не тражим славе своје; има ко је тражи и - суди!

Заиста, заиста, кажем вам: Ко одржи реч моју, неће видети смрти никада.

А Јудеји му рекоше: Сад видимо да је демон у теби. Аврам је умро, и пророци, а ти велиш: Ко одржи реч моју, неће окусити смрти никада.

Јеси ли ти већи од оца нашег Аврама, који је умро? А и пророци су помрли. Ко се ти сам градиш?

Одговори Исус: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа. Отац је мој тај који ме слави, за кога ви говорите да је Бог ваш,

- па ипак га не познајете, а ја га знам. И кад бих рекао да га не знам, био бих лажа, као и ви: Али га знам и његову реч држим.

Аврам, отац ваш, радовао се што ће видети дан мој; и видео га је и обрадовао се.

А Јудеји му рекоше: Још ти нема педесет година и видео си Аврама!

А Исус им рече: Заиста, заиста, кажем вам: Ја сам пре него што се родио Аврам!

Тада узеше камење да баце на њега. А Исус се сакри и изиђе из храма.