Дела апостолска

У Икониуму уђоше заједно у синагогу јудејску и говораху тако да поверова велико мноштво Јудеја и Грка.

Али неверни Јудеји подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

Ови ипак осташе доста времена (онде) и проповедаху слободно, уздајући се у Господа, који је сведочио за реч благодати своје и давао те они чињаху знаке и чудеса.

А становништво градско раздели се; једни беху с Јудејима, а други с апостолима.

А кад налише и незнабошци и Јудеји са својим поглаварима да их злоставе и да их побију камењем,

они дознаше и побегоше у градове ликаонске, Листру и Дерву и у околину њихову.

И онде проповедаху еванђеље.

А у Листри беше један човек, немоћан у ногама, хром од утробе матере своје, који никад није ходио.

Он слушаше Павле где говори. Овај погледа на њега и кад виде да верује да ће оздравити,

рече снажним гласом: Устани на ноге своје управо! И скочи и хођаше.

А кад народ виде шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови посташе као људи и сиђоше к нама!

И називаху Варнаву Зевсом а Павла Хермесом, јер је он говорио.

А свештеник Зевса који је био пред градом, доведе бикове и донесе венце пред врата и хтеде с народом да принесе жртву.

А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздераше хаљине своје и скочише међу народ вичући

и говорећи: Људи, зашто чините то? И ми смо смртни људи, као и ви, који вам проповедамо да се од ових идола обратите Богу живоме, који створи небо, земљу, море и све што је у њима,

који у прошлим временима пусти све народе да иду својим путевима,

али ипак не остави себе неосведочена, чинећи добро, дајући вам с неба дажд и године родне, пунећи срца ваша јелом и весељем.

Овим речима једва умирише народ да им не приносе жртве.

Али дођоше Јудеји из Антиохије и Икониума; подговорише народ, засуше Павла камењем и извукоше га из града, мислећи да је умро.

Али ученици га опколише, и он устаде и уђе у град. Сутрадан отиде с Варнавом у Дерву.

Пошто овоме граду проповедише еванђеље и стекоше много ученика, вратише се у Листру, Икониум и Антиохију,

утврђујући душе ученика, светујући их да остану у вери и (говорећи) да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.

И кад им по свима црквама поставише старешине, уз молитву и пост предадоше их Господу у кога су веровали.

Тада прођоше Писидију и дођоше у Памфилију,

проповедише реч у Перги и сиђоше у Аталију.

Оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које су свршили.

Кад дођоше, сабраше цркву и казаше све што је Бог учинио с њима, и да је отворио незнабошцима врата вере.

И осташе дуже времена с ученицима.