Дела апостолска

Прођоше Амфипољ и Аполонију и дођоше у Солун, где беше синагога јудејска.

По своме обичају, Павле уђе к њима и три суботе проповедаше им из писма,

тумачећи (га) и доказујући да је Месија морао пострадати и васкрснути из мртвих, и да је ово Месија. Исус, којега вам ја проповедам.

и неки од њих повероваше и присташе с Павлом и са Силом, тако и од богобојазних Грка велико мноштво, а и од првих жена не мало.

Али Јудеји позавидеше, узеше неке зле људе с трга, сабраше светину и узбунише град. Навалише на кућу Јасонову и хтедоше их извести пред народ.

А кад их не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске и викаху: Ти који буне цео свет, дошли су и овамо;

Јасон их је примио. Сви ови раде против царских заповести, јер говоре да има други цар, Исус.

И раздражише народ и старешина градске које чуше ово;

и пустише их тек кад су од Јасона и осталих добили јемство.

А браћа одмах ноћу послаше Павле и Варнаву у Верију. Кад дођоше онамо, уђоше у синагогу јудејску.

Ови беху племенитији од оних у Солуну; примише реч најусрдније и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.

И тако многи од њих повероваше, а и од угледних грчких жена и људи не мало.

А кад солунски Јудеји дознаше да је Павле у Верији проповедао реч Божју, дођоше и онамо и подигоше и узбунише народ.

А браћа онда одмах послаше Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотеј осташе онде.

А пратиоци Павлови доведоше га до Атине, и са заповешћу на Силу и Тимотеја, да дођу к њему што брже, отидоше оданде.

А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему кад виде да је град пун идола.

И проповедао је у синагоги Јудејима и богобојазнима и на тргу сваки дан онима који су се ту нашли.

А и неки од Епикураваца и стоичких филозофа упустише се с њиме у разговор, и једни говораху: Шта хоће овај брбљавац да каже? А други: Као да проповеда туђе богове; јер је проповедао Исуса и ускрс.

Тада га узеше, одведоше на ареопаг и рекоше: Можемо ли дознати каква је та нова наука коју ти казујеш?

Јер нешто ново мећеш у наше уши. Хоћемо, дакле, да знамо шта је то.

А сви Атињани и странци међу њима имаху времена само за то да што ново кажу или чују.

Тада Павле стаде насред ареопага и рече: Атињани, по свему видим да сте врло побожни.

Јер кад сам пролазио и мотрио ваше светиње, нашао сам и жртвеник на коме беше написано: "Непознатоме богу". Што, дакле, не знајући поштујете, то вам ја проповедам.

Бог који је створио свет и све што је на њему, као господар неба и земље, не живи у рукотвореним храмовима,

нити прима службе од руку људских, као да би му требало што, јер сам даје свима живот, дисање и све.

Он је учинио да од једнога (човека постане) сав род људски и да живи по свој земљи, поставио је одређена времена и међе њихова становања,

да траже Бога, не би ли га како опипали и нашли, јер није далеко ни од једнога од нас:

јер у њему живимо, мичемо се и јесмо, као што су и неки од ваших песника рекли: "Његов смо пород".

Кад смо, дакле, пород Божји, ни треба да мислимо да је божанство као злато или сребро или камен, као дело људске вештине и мисли.

јер је поставио дан у који ће по правди судити свему свету, преко човека кога је за то одредио, а доказао је то свима тиме што га је подигао из мртвих.

А кад чуше ускрс из мртвих, једни се ругаху, а други рекоше: Чућемо те опет о овоме.

Тако Павле отиде од њих.

А неки људи присташе уз њега и повероваше, међу којима беше и Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други с њима.