Дела апостолска

А кад се буна утишала, дозва Павле ученике и светова их; опрости се с њима и крену на пут у Македонију.

Пошто прође оне крајеве и светова их многим речима, дође у Грчку.

Овде је остао три месеца. Како му Јудеји баш онда кад је хтео да се одвезе у Сирију, стадоше радити о глави, одлучи да се врати преко Македоније.

Пратили су га: Сопатар Пиров из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај и Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије.

Ови отидоше напед и чекаху нас у Троади.

А ми се после дана бесквасних хлебова одвезосмо из Филипа и за пет дана дођосмо к њима у Троаду, где смо остали седам дана.

Кад смосе у први дан недеље сабрали да ломимо хлеб, Павле им је проповедао, и како је сутрадан хтео да пође, протегао је говор до поноћи.

А у горњој соби где се бесмо сабрали, гореле су многе лампе.

Како је Павле дуже проповедао, један младић по имену Евтих, који је седео на прозору, беше тврдо заспао. Савладан од сна, паде доле с трећега ката и дигоше га мртва.

Тада Павле сиђе доле, паде на њега, загрли га и рече. Не буните се, још је жив.

Онда се (опет) попе горе, изломи хлеб и једе, и пошто им је до зоре још много говорио, отиде.

А младића доведоше жива, и утешише се врло.

А ми смо се раније укрцали у лађу и одвезли у Ас, да ту и Павла узмемо у лађу; тако је био заповедио, јер је сам пешице хтео да иде.

Кад смо се у Асу састали, узесмо га у лађу и дођосмо у Митилину.

Одавде се сутрадан одвезосмо и дођосмо према Хију, други дан пређосмо на Сам и сутрадан дођосмо у Милит.

Павле је, наиме, био одлучио да прођемо мимо Ефес, да се не би задржао у Азији; јер се журио да, ако му буде могуће, о Духовима буде у Јерусалиму.

Из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.

Кад дођоше к њему, рече им: Ви знате како сам код вас провео све време, од првога дана кад дођох у Азију.

Служио сам Господу са сваком понизношћу, са сузама и напастима које ми се догодише од Јудеја који су ми радили о глави.

Ништа корисно нисам пропустио да вам кажем и да вас научим, јавно и по кућама.

Преклињао сам и Јудеје и Грке да се врате Богу и да верују у Господа нашег Исуса.

Сад ме, ево, дух мој гони да идем у Јерусалим, и не знам шта ће ми се о њему догодити.

Само (то знам) да ми Дух свети по свима градовима сведочи да ме чекају окови и невоље.

Али мени је мој живот ништа, само да свршим пут свој и службу коју сам примио од Господа Исуса: да посведочим еванђеље о благодати Божјој.

И сад ево знам да више нећете видети мога лица сви ви кроз које прођох проповедајући царство.

Зато вам сведочим на данашњи дан, да сам чист од крви свију.

Јер не пропустих да вам јавим сву вољу Божју.

Ја знам да ће по моме одласку међу вас ући грабљиви вуци који неће штедети стада.

Између вас самих устаће људи који ће говорити наопако, да би повукли ученике за собом.

Зато пазите и опомињите се да три године ноћ и дан не престајах са сузама световати свакога од вас.

И сад вас предајем Господу и речи благодати његове, која је кадра оснажити и дати наследство међу свима освећенима.

Сребра, злата, или руха ни у једнога не заисках.

Сами знате да потреби мојој и мојих другова послужише ове руке моје.

Свагда вам показах, да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и сећати се речи самога Господа Исуса: "Блаженије је давати него ли примати".

И кад ово рече, клече на колена своја и помоли се Богу са свима њима.

И сви плакаху јако; загрлише Павла и љубљаху га.

Жалосни беху највише због речи коју је рекао, да више неће видети лица његова. И отпратише га на лађу.