Дела апостолска
Дела апостолска, глава 22
Браћо и оци, чујте сад мој одговор вама!
А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још се већма умирише. И рече:
Ја сам Јудејин. Родио сам се у Тарсу киликијском, а одгајен сам у овоме граду. Код ногу Гамалилових васпитан сам тачно по отачком закону, био сам ревнитељ Божји, као што сте сви ви и данас.
5 Мој.:33:3 2 Сам.:21:2 2 Цар:4:38 Лука:8:35 Дела:5:34 Дела:9:30 Дела:21:20 Дела:26:5 Рим.:10:2 Рим.:11:1 2 Кор.:11:22 Гал.:1:14 Филиб.:3:5 Филиб.:3:6 Ову науку гонио сам до саме смрти: окивао сам и бацао у тамницу и људе и жене,
као што ми може посведочити и првосвештеник и све старешине. Од њих сам и добио посланице на браћу у Дамаску и ишао сам (онамо), да и оне који су онде били, свезане доведем у Јерусалим, да се казне.
А кад иђах и приближих се Дамаску, око подне ме уједанпут обасја велика светлост с неба.
Падох на земљу и чух глас где ми говори: "Савле, Савле, зашто ме гониш?"
А ја одговорих: "Ко си, Господе?" А он ми рече: "Ја сам Исус Назарећанин, кога ти гониш".
Моји пратиоци видели су светлост, али гласа који ми је говорио, нису чули.
И рекох: "Шта да чиним, Господе?" А Господ ми рече: "Устани, иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све што ти је наређено да чиниш".
А како сам од оне силне светлости обневидео, вођаху ме моји пратиоци за руку и (тако) дођох у Дамаск.
А неки Ананија, човек побожан по закону, на добру, гласу код свих тамошњих Јудеја,
дође к мени, приступи ми и рече. "Савле брате, погледај!" И ја у тај час погледах на њега.
А он рече: "Бог отаца наших изабра те да познаш вољу његову, да видиш праведника и да чујеш глас из уста његових,
Јован:15:16 Дела:3:13 Дела:3:14 Дела:5:30 Дела:9:15 Рим.:1:1 1 Кор.:9:1 1 Кор.:11:23 Гал.:1:1 Гал.:1:12 Титу:1:1 Јевр.:7:26 1 Јов.:1:1 јер ћеш му бити сведок пред свима људима за то што си видео и чуо.
И сад, што оклеваш? Устани, крсти се, призови име његово и опери се од греха својих!"
А кад се вратих у Јерусалим и мољах се Богу у храму, дођох извали себе
и видех га где ми говори: "Пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће примити сведочанства твога за мене".
А ја рекох: "Али, Господе, они знају да сам ја бацао у тамнице и био по синагогама ове који верују у тебе.
А кад се пролевала крв Стефана, сведока твога, и ја стајах онде, одобравах и чувах хаљине оних који га убијаху".
И рече ми: "Иди, јер ћу те ја послати далеко међу незнабошце".
А они га до ове речи слушаху, па онда подигоше глас свој и викаху: Узми са земље овога! Јер не треба да живи.
А кад они викаху, збациваху хаљине своје и бацаху прах у ваздух,
нареди заповедник да га одведу у око и рече да га бојем испитају, да би дознао зашто су тако викали на њега.
А кад га оптужише да га шибају, рече Павле капетану који је стајао онде: Зар ви смете шибати Римљанина, и још без суда?
А кад капетан чу ово, приступи заповеднику и каза му: Шта хоћеш да чиниш? Овај човек је Римљанин!
Тада заповедник приступи и рече му: Кажи ми, јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да.
А заповедник одговори: Ја сам ово грађанство за много новаца купио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме.
И одмах одступише од њега они који су хтели да га испитају. А и заповедник се уплашио кад је чуо да је Римљанин, а беше га свезао.
Сутрадан хтеде дознати истину, зашто га туже Јудеји, па га пусти из окова, и заповеди да дођу првосвештеници и сав синедрион, сведе Павла и постави га пред њих.
