Дела апостолска

А Павле погледа на синедрион и рече: Браћо, ја сам са потпуно чистом савешћу живео пред Богом до овога дана.

А првосвештеник Ананија заповеди онима што стајаху код њега, да га бију по устима.

Тада му Павле рече: Тебе ће бити Бог, зиде окречени! Седиш овде да ми судиш по закону, а против закона заповедаш да ме бију?

А они што стајаху наоколо, рекоше: Зар ружиш првосвештеника Божјег?

А Павле рече: Не знадох, браћо, да је првосвештеник. Јер стоји написано: "Не ружи старешину народа свога!"

А кад Павле виде да је један део садукеја а други фарисеја, повика у синедриону: Браћо, ја сам фарисеј, фарисејско дете! За наду и ускрс из мртвих доведен сам на суд.

А кад он ово рече, постаде распра међу фарисејима и садукејима, и подели се народ.

Јер садукеји говоре да нема ускрса, ни анђела, ни духова, а фарисеји призивају све ово.

А кад дође до велике свађе, заповедник се побоја да Павла не раскину; и заповеди војницима да сиђу доле, да га отму од њих и одведу у око.

Ону ноћ стаде пред њега Господ и рече: Не бој се! Као штоси сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља сведочити и у Риму.

А кад свану, Јудеји се сабраше и заклеше се да неће ни јести ни пити док не убију Павла.

А беше их више од четрдесет који ову заклетву учинише.

Ови приступише првосвештеницима и старешинама и рекоше: Заклетвом се заклесмо да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла.

Сад, дакле, ви са синедрионом кажите заповеднику да га сведе к вама; као да бисте хтели његову ствар боље испитати. А ми смо готови да га убијемо пре него што се приближи.

За ову заседу чу син сестре Павлове, па дође, уђе у око и каза Павлу.

А Павле дозва једног од капетана и рече: Овога младића одведи заповеднику, јер има нешто да му каже.

Овај га узе, одведе заповеднику и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да овог младића доведем к теби, има нешто да ти каже.

А заповедник га узе за руку, оде с њим насамо и питаше га: Шта је то што имаш да ми кажеш?

А он рече: Јудеји су се договорили да те замоле да сутра сведеш Павла у синедрион, као да би хтео његову ствар боље да испиташ.

Али их ти немој послушати. Јер га чекају више од четрдесет њихових људи, који су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. Сад су готови и чекају твоје обећање.

Тада заповедник отпусти младића, пошто му је заповедио био: Никоме не казуј да си ми ово јавио!

И дозва двојицу од капетана и рече: Од трећега часа ноћи спремите двеста војника да иду до Кесарије, седамдесет коњаника и двеста стрелаца.

И коње приправите да посаде на њих Павла и срећно га одведу прокуратору Феликсу.

И написа овако писмо:

Клаудије Лисија поздравља силнога прокуратора Феликса.

Овога човека ухватише Јудеји и хтедоше га убити; ја дођох с војнцима и отех га, јер сам дознао да је Римљанин.

Желећи дознати узрок за који га криве, сведох га у њихов синедрион.

Тада нађох да га криве за питања њихова закона, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.

Али, кад ми јавише да се ради о глави овога човека, одмах га послах к теби, а заповедио сам и тужитељима да га пред тобом оптуже.

А војници онда, по заповести, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.

Сутрадан оставише коњанике да иду с њим, а они се вратише у око.

Ови дођоше у Кесарију, предаше писмо прокуратору и изведоше и Павла пред њега.

Кад је прочитао писмо, запита из које је провинције, и кад дозна да је из Киликије,

рече: Саслушаћу те кад дођу и твоји тужитељи. И заповеди да га чувају у двору Иродову.