Дела апостолска

А кад Фест дође у провинцију, после три дана оде из Кесарије горе у Јеруслим.

А првосвештеници и прваци јудејски тужише му Павла и мољаху га,

иштући милости против њега, да га пошаље у Јеруслаим, јер су спремали заседу да га убију.

А Фест одговори да се Павле чува у Кесарији, а и сам ће скоро онамо да иде.

Ваши прваци, рече, нека сиђу са мном и, ако има каква кривица на том човеку, нека га туже.

Код њих је био не више од осам или десет дана, па онда сиђе у Кесарију. Сутрадан седе на судиску столицу и заповеди да доведу Павла.

Кад га доведоше, опколише га Јудеји који беху дошли из Јерусалима, и изношаху многе и тешке кривице, које нису могли доказати.

А Павле се бранио: Нити закону јудејском, нити храму, нити цару што згреших.

А Павле рече: Ја стојим пред судом царевим, овде треба да ми се суди. Јудејима ништа нисам скривио, као што и ти врло добро знаш.

Ако сам крив и ако сам учинио што заслужује смрт, не марим да умрем; а ако ништа не стоји за што ме ови туже, нико ме не може њима предати. Цару идем!

Тада Фест проговори са саветницима и одговори: Цару си рекао да хоћеш, цару ћеш поћи!

После неколико дана дођоше у Кесарију цар Агрипа и Верникија, да поздраве Феста.

Како су онде остали више дана, каза Фест цару за Павла и рече: Феликс је оставио једнога сужња

кога су првосвештеници и старешине јудејске, кад сам био у Јерусалиму, тужиле и молиле ме да га осудим.

Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се један човек преда пре него што се оптужени суочи с тужитељима и не да му се прилика да одговори на тужбу.

А кад се они овде састаше, никаквога одлагања не учиних, него сутрадан седох на судиску столицу и заповедих да доведу човека.

Али тужитељи који стајаху око њега, не изнесоше ниједне кривице за зла дела на која ја помишљах,

него имаху с њим некаква питања о својој вери и о неком Исусу који је умро, а за кога је Павле говорио да је жив.

Не разумевајући ова питања, рекох, би ли хтео ићи у Јерусалим и онде да му се суди за ово.

А кад Павле апелова да га чувамо до суда светога цара, заповедих да га чувају док га не пошљем цару.

А Агрипа рече Фесту: И ја бих да чујем тога човека. Сутра ћеш га, рече, чути.

Сутрадан дођоше Агрипа и Верникија с великим сјајем и са заповедницима и првим људима онога града уђоше у судницу. И кад Фест заповеди, доведоше Павла.

Тада рече Фест: Агрипа царе и сви ви који сте овде с нама, видите човека због кога је сав јудејски народ и у Јеруслиму и овде навалио на мене, вичући да он не треба више да живи.

Али ја нађох да он није учинио ништа што заслужује смрт. Но, како је сам рекао да хоће да иде светломе цару, одлучих да га пошљем (онамо).

Али немам ништа сигурнога да напишем за њега господару. Зато га доведох пред вас, а особито пред тебе, Агрипа царе, да бих после испитивања имао шта писати.

Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове на јавити.