Дела апостолска

И кад се спасосмо, дознадосмо да се острво зове Мелита.

А варвари нам чињаху не обичну љубав: наложише ватру и због кише која је падала и због зиме примише нас све.

А кад Павле скупи гомилу грања и метну на ватру, изиђе змија од врућине и скочи му на руку.

А кад варвари видеше животињу где виси о руци његовој, говораху један другоме: Јамачно је овај човек убица, који се избавио од мора, али му правда не да да живи.

А он отресе животињу у ватру и не би му ништа зло.

А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. Кад после дугог чекања видеше да му ништа зло не би, променише своје мишљење и говораху да је он Бог.

А у ономе крају беше имање поглавара од острва по имену Публија. Овај нас прими и угости љубазно три дана.

А догоди се да отац Публијев лежаше од грознице и од срдобоље; Павле уђе к њему, помоли се Богу, метну руке своје на њега и излечи га.

А кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву и исцељиваху се.

Поштоваху нас многим часима, и кад пођосмо, дадоше нам што нам је требало.

После три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је презимила на острву и на којој беху написани Диоскури.

Допловисмо у Сиракузу и остасмо онде три дана.

Оданде, држећи се обале, дођосмо у Региум. Кад после једног дана дуну југ, дођосмо други дан у Путеоле.

Онде нађосмо браћу, која нас замолише да останемо код њих седам дана. И тако дођосмо у Рим.

Оданде нам браћа, кад чуше за нас, изиђоше у сусрет до Апијева трга и Три крчме. Кад их Павле виде, захвали Богу и ослободи се.

А кад дођосмо у Рим, Павлу се допусти да живи засебно, с војником који га је чувао.

После три дана сазва он старешине јудејске, и кад се они скупише, говораше им: Иако, браћо, не учиних ништа противно народу или законима отачким, из Јерусалима ме ипак као сужња предаше у руке Римљанима.

Ови ме после испитивања хтедоше пустити, јер се не нађе на мени никаква смртна кривица.