Дела апостолска

И кад се спасосмо, дознадосмо да се острво зове Мелита.

А варвари нам чињаху не обичну љубав: наложише ватру и због кише која је падала и због зиме примише нас све.

А кад Павле скупи гомилу грања и метну на ватру, изиђе змија од врућине и скочи му на руку.

А он отресе животињу у ватру и не би му ништа зло.

А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. Кад после дугог чекања видеше да му ништа зло не би, променише своје мишљење и говораху да је он Бог.

А у ономе крају беше имање поглавара од острва по имену Публија. Овај нас прими и угости љубазно три дана.

А догоди се да отац Публијев лежаше од грознице и од срдобоље; Павле уђе к њему, помоли се Богу, метну руке своје на њега и излечи га.

А кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву и исцељиваху се.

Поштоваху нас многим часима, и кад пођосмо, дадоше нам што нам је требало.

После три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је презимила на острву и на којој беху написани Диоскури.

Допловисмо у Сиракузу и остасмо онде три дана.

Оданде, држећи се обале, дођосмо у Региум. Кад после једног дана дуну југ, дођосмо други дан у Путеоле.

Онде нађосмо браћу, која нас замолише да останемо код њих седам дана. И тако дођосмо у Рим.

Оданде нам браћа, кад чуше за нас, изиђоше у сусрет до Апијева трга и Три крчме. Кад их Павле виде, захвали Богу и ослободи се.

А кад дођосмо у Рим, Павлу се допусти да живи засебно, с војником који га је чувао.

После три дана сазва он старешине јудејске, и кад се они скупише, говораше им: Иако, браћо, не учиних ништа противно народу или законима отачким, из Јерусалима ме ипак као сужња предаше у руке Римљанима.

Ови ме после испитивања хтедоше пустити, јер се не нађе на мени никаква смртна кривица.

Али, како су се Јудеји овоме противили, натера ме невоља да се иштем пред цара, (али) не као да бих имао што тужити свој народ.

Зато вас замолих да се видимо и да се разговоримо; јер за наду Израиљеву окован сам у ово гвожђе.

А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за тебе из Јудеје, нити дође ко од браће да јави или да каже што зло за тебе.

Али желимо да чујемо од тебе шта мислиш. Јер нам је познато за ову секту да јој се свуда насупрот говори.

И одредише му дан и још их више дође к њему у стан. Овима је казивао и сведочио царство Божје и трудио се да их задобије за Исуса (доказима) из закона Мојсијева и из пророка, од јутра до мрака.

И једни вероваху његовим речима, а други не вероваху.

Будући несложни међу собом, отидоше, а Павле рече само једну реч: Добро каза Дух свети преко пророка Исаије оцевима вашим:

"Иди народу овоме и кажи: Чућете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети;

јер је одрвенило срце овога народа, ушима тешко чују и очи су своје затворили, да како не виде очима, не чују ушима, не разумеју срцем и обрате се, и излечим их".

Да знате, дакле, да се незнабошцима посла ово спасење Божје: и они ће чути.

...

И остаде пуне две године у своме стану што га беше узео и дочекивао је све који су му долазили.

Проповедао је царство Божје и учио је о Господу Исусу Христу сасвим слободно и без сметње.