Дела апостолска

Тада првосвештеник рече: Је ли тако?

А он рече: Браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Авраму кад беше у Месопотамији, пре него што се досели у Харан,

и рече му: "Изиђи из земље своје и од рода свога и дођи у земљу коју ћу ти ја показати".

Тада изиђе из земље халдејске и досели се у Харан. Оданде га (Бог), по смрти оца његова, пресели у ову земљу у којој ви сад живите.

Али му не даде земље у њој, ни стопе једне, него само обећа да ће је дати у држање њему и семену његову после њега, иако он (тада) још није имао деце.

Овако рече Бог: "Семе његово биће дошљаци у земљи туђој, натераће га да служи и мучиће га четири стотине година.

Али народу коме ће они служити, ја ћу судити", рече Бог, "потом ће изићи и служиће мени на овоме месту".

Тада склопи с њим савез обрезања, и тако роди Исака и обреза га у осми дан, и Исак Јакова, и Јаков дванаест праотаца.

И праоци позавидеше Јосифу и продадоше га у Египат. Али Бог беше с њим,

и избави га од свих његових невоља, и даде му милост и мудрост пред Фараоном, царем египатским, који га постави за поглавара над Египтом и над свим домом својим.

Али дође глад на сав Египат и Ханан и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

А кад Јаков чу да има пшенице у Египту, посла оце наше првипут.

Кад дођоше другипут, познаше Јосифа браћа његова, и Фараон сазна порекло Јосифово.

Јосиф посла и дозва оца свога Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.

Јаков сиђе у Египат и умре (онде), он и оцеви наши.

И пренесоше их у Сихем и метнуше у гроб што га Аврам купи за новце од синова Еморових у Сихему.

А кад се приближаваше време обећања што га Бог обрече Авраму, народ се народи и умножи у Египту,

док не наста други цар у Египту, који није знао Јосифа.

Овај превари наш народ и злостави оце наше тако, да мораху излагати дечицу своју да не живе.

У то се време роди Мојсије и беше угодан Богу. Три месеца храњен је у ући оца свога.

А кад га излажише, узе га кћи Фараонова и одгаји га себи за сина.

Мојсије се научи свој мудрости египатској и беше силан у речима и делима својим.

А кад му се навршише четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.

И кад виде где се једноме чини неправда, поможе му и освети онога у невољи, убивши Египћанина.

Мишљаше да ће браћа његова разумети да им Бог његовом руком даје спасење; али они не разумеше.

Сутрадан јави им се кад су се свадили, и мираше их и рече: Људи, браћа сте, зашто чините неправду један другоме?

Али онај што чињаше неправду ближњему своме, отури га и рече: Ко те постави за господара и судију над нама?

Хоћеш ли да ме убијеш као што си јуче убио Египћанина?

Због ове речи Мојсије побеже, и поста дошљак у земљи мадиамској, где роди два сина.

После четрдесет година јави му се у пустињи Синајској горе анђео у огњеном пламену једне купине.

Кад Мојсије виде то, дивљаше се утвари; а кад приступи да је види, чу се глас Господњи:

"Ја сам Бог отаца твојих, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев". А Мојсије се беше уздрхтао и није смео да погледа.

А Господ му рече: "Изуј обућу с ногу својих, јер је место на коме стојиш, света земља.

Заиста видех муку свога народа који је у Египту и чух његово уздисање, и сиђох да их избавим. И сад ходи да те пошљем у Египат".

Овога Мојсија, кога отурише рекавши: "Ко те постави за господара и судију?" - тога је Бог руком анђела који му се јавио у купини, послао за господара и избавитеља.

Овај их изведе и чињаше чудеса и знаке у Египту, у Црвеном мору и у пустињи четрдесет година.

Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: "Пророка ће вам подићи Бог из ваше браће, као мене".

Ово је онај који је у збору у пустињи био са анђелом који му је говорио на Синајској гори, а и с оцима нашим. Он је примио речи живе да их дам вама.

Али оци наши не хтеше га послушати, него га одбацише и окренуше се срцем својим Египту,

и рекоше Арону: "Начини нам богове који ће ићи пред нама; јер овај Мојсије, који нас доведе из земље египатске - не знамо шта му би".

Тада начинише теле и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.

А Бог се окрену (од њих) и предаде их да служе војсци небеској, као што је написано у књизи пророка: "Јесте ли ми заклане животиње и жртве приносили за четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?

Не, него сте носили шатор Молохов и звезду бога Ромфе, кипове што сте их начинили да им се молите. И преселићу васа даље од Вавилона".

Оци наши имали су шатор сведочанства у пустињи, као што је заповедио онај који је рекао Мојсију, да га начини по слици коју је видео.

Овај примише оци наши и унесоше га с Исусом кад заузеше земљу незнабожаца, које Бог отера испред лица наших отаца, (и тако је било) све до Давида.

Овај нађе милост у Бога и молио је да нађе стан Богу Јаковљеву.

Али Соломон му сагради кућу.

Но Највиши не живи у рукотвореним храмовима, као што каже пророк:

"Небо је мени престо, а земља подножје ногама мојима. Какву ћете ми кућу сазидати, говори Господ, или које је место за моје почивање?

Не створи ли рука моја све ово?"

Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу светоме, како оци ваши, тако и ви!

(ви) који сте закон примили наредбом анђелском, и нисте га одржали.

А кад ово чуше, ражљутише се врло у срцима својим и шкргутаху зубима на њега.

А он, пун Духа светога, погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу.

И рече. Ево, видим небеса отворена и Сина човечјег где стоји с десне стране Богу.

Тад повикаше из гласа, запушише уши своје и навалише једнодушно на њега,

избацише га из града и засипаху га камењем. А сведоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла.

И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој!

Онда клече на колена и повика из свег гласа: Господе, не прими им ово за грех! После ових речи умре.